Полиција

— 842 —

води њихову вољу. То је тај разории елеменат, који није бројне Бог зна како јак према огромној маси национално непросвећеног становништва. Ол је за сада изгубљен по нашу ствар, т. ј. немогуће је од њега створити такве грађане, који би били У души искрено загрејани за добро наше државе, У осталом, то се од њега не може ни тражити; главно је захтевати да буде лојалан и учинити га таквим. Ово се већ може постићи; у колико је то немогуће, треба пробрати његове најагресивније чланове и подвргнути их под закон о заштити државе, Према _ Њима треба бити немилосрдан, јер се без њихове помоћи не би могле комите одржавати. Полицајац мора имати увек на оку те маркантне типове о којима се није тешко информисати. Њих мора учинити безопасним на најзгоднији начин,

Добар полицајац мора сконцетрисати сву пажњу приликом открића комитских афера да законом гони кривце ове врсте, помагаче, чијом се вољном сарадњом омогућује комитска акција. Нецелисходно је хапсити читаве масе грађана за које се утврди да су под притиском морали доћи у сукоб са законом, Стотине отераних на робију не представљају решење комитског питања; похапшени пак помагачи и изоловани доводе Комитет у критични положај, -

Поред помагача, у свима срезовима који врше ревносно своје функције, гранична села кратовског, царево-селског и малешког среза чине зелике услуге комитама. То су улазни канали; из њих се узимају прве путовође; ту се врше састанци н издају наређења која се преко курира из тих села разносе свима организацијама. Да ова села активно учествују у раду на оцепљењу наших јужних крајева, сведочи велики број њихових грађана у казаматима, који и поред све лукавости и македонско-јатачке умешности нису успели да избегну последице закона о заштити. „Комитлук“ је нормална појава за наше граничне планинце; он је једина садржина њихове пусте душе; комите су увек биле њихови редовни гости а органи државних власти виђали су се код њих можда 2—3 пута годишње, Простим планинцима- импснују отресити и најачи људи, о којима су се недавне песме певале, кад се за време турске управе из њихових руку ишчекивала слобода. Још онда су их они радо дочекивали и излазили им у сусрет свесрдно. Обичај је био да се чета добро угости а после преко путовође