Полиција

— 845 —

вечито непоколебљиве, инертне, као да тај утицај није до њих ни допирао. Каткад је бивало лепих манифестација словенске свести и хероизма у борби за ослобођење, али само од појединаца и Четица: шире покрете маса за стварање слободне државе или за уједињење ма са којим, од других држава, Македонија није запамтила! Ова констатација, која је у осталом свима нама позната, најбоље влуструје да становништво Македоније није имало националних осећаја, нити их је икада на конкретан начин изразило.

Доцније су, чете комитаџиским средствима, вештачким. путем, стварале национална, расположења, која су се само површно могла створити. Кад се има на уму да се свест код једног народа може развити до задовољавајућег степена тек у току више деценија, управо да се народни менталитет за. ово време може изменити, онда је појмљиво да су резултати пропаганде морали бити површни. Комитаџиска акција путем бомбе и каме није могла изазвати дубље трагове у души једног бесвесног народа, у души словенских аморфних маса, код којих би се свест о националном пореклу и бићу могла. учврстити у току дужег трајања, и то културвим утицајем у оквиру ма које од слободних словенских држава,

Свака је пропаганда деловала у својој зони и ометана од других долазила је до површних резултата. Душевно стање аморфних маса није се могло на тај начин у основи изменити, Ипак је Македонац остао онај кои је био: душевно предистиниран да се национално развија под ма којим од двеју хриш– ћанских држава као и под „самостојателном“, кад би се откуд ова створила.

Ратним успесима Србије већи део Македоније ушао је у састав наше државе. Створени су политички услови да се тај део развије у српском националном духу. У томе се смислу радило за кратко време наше управе и извесни су се резултати: постигли. Разумљиво, није се могла створити национална свест онога степена коју имају грађани из старих граница Отула потиче све зло. Народ, који није потпуно свестан свога порекла. и бића, мора се осећати у нашој; држави као у туђој, а тако бе се осебао иу свзкој другој, па и у својој „самостојателној“, за коју је најмање љубави показао. Он нема оне свести коју имају старији грађани ове државе, па је не може ни волети.