Полиција

= 805 —

душност, не само код нас већи у целом свету, према овој дужности која интересује целокупно друштво, да се рађа здрав пород, док ми апсолутно не водимо рачун какво ће се дете родити, здраво или болесно, све остављамо потпуно случају, док се више интересујемо да добијемо здраво ждребе, теле тла јагње па и псето од расе ! !!

Међутим науком је несумњиво утврђено, да је нездраво потомство наклоњено свакој физичкој и моралној беди. Лудило, епилестија, хистерија и све друге врсте психозе и нервозе су логична последица разних болести предака, које се свете на потомству: деца одговарају за грехове својих родитеља. (С тога је равумно захтевати од државе, да друштво заштити од нездравог и болесног принова популације, онако исто као што се „штити од заразних болести карантином и другим средствима озбиљне заштите. Наравно, да је остварење ове замисли скопчано са извесним тешкоћама, јер је једино и најсигурније средство тав кастрација нездравих предака, да не производе никакво потомство; у нашем случају тицало би се само кастрације злочинаца, за које се утврди постојање злочиначке природе (тзв. рођених злочинаца, јер би се отишло далеко ако би се кастрирали и сви случајни злочинци). У науци је врло много истицана ове мисао, и навело се, да јој се научно не може стварно ништа приговорити, јер корист жоју она доноси далеко надмаша уништај задовољства и фантазије коју би тако оболели родитељи имали у вршењу узајамне одлуке, из које би изашао тако фаталан резултат; стварање идиота, имбецила и опште лица неспособних да се прилатоде друштвеној средини.

Ова мисао о кастрацији није остала само теоријска, већ је у извесним државама и остварена. Држава Индијана у Сев. Америци остварила ју је кроз закон од 1907. године, чија је мотивација врло интересна. Ту се вели: „сматрајући, да наФледство игра врло важну улогу у преносу криминалитета, идиотизма и имбецилитета... Конгрес државе Индијана одлучио је, да по ступању овога закона на снагу при државним заводима, који се старају о чувању непоправљивих злочинаца, имбецила и душевно болесних, буду обавезно придодати њиховој администрацији, поред заводског лекара, још два мскусна хирурга, познате способности, чија би дужност била да