Полиција

- 54! =

| „Господине писаре, дотерао сам једнога господина кога сам овога момента ухватио у крађи у једној кући. Он жели да су јави вама пре него што би био притворен“.

% ако сам био сањив и дремљив, ипак сам допустио да тај „господин лопов“ дође и чујем шта хоће. Мало после у канцећрију сгупи један отмен господин у коме сам познао једног Вишег чиновника једнога Министарства. Запрепастили смо се обојуја, јер смо се добро познавали, али се у овом моменту није мог искористити познанство ни са које стране, јер ја сам био јжурни чиновник а он — лопсв, Па ипак пружио сам му руу и запитао га шта је било.

— Драги мој пријатељу, отпоче да прича виши чиновнк — мени се огодила велика несрећа. Ја могу с пуно права да кажем: „ко !та тражи то и нађе... и,ја сам нашао оно што сам тражио. јмам у овој улици једну пријатељицу код које врло често долзим у поноћи. Разуме се, кад год долазим нико ме несме примбити, јер ако би ко приметио и доставио мојој љубоморној жеђ, ја бих коначно пропао. Зашто то чиним, ја и сам не звали ако сам свестан да грешим и да чиним, не само злочин преа својој жени, већ и једно кривично дело, али шта ћете, касе човек не може отргнути свога порока све дотле док не пне главом, као што сам ја учинио.

– У последњ, време, а од како је настало пролеће, ја сам, враћајући се ва својој кући, улазио у собу те моје пријатељице кроз прозу који је био увек отворен, а при томе врло низак, тако да Сон само прекорачи и одмах уђе у собу. Ту, у тој соби спавалје до ове ноћи моја пријатељица, али ове ноћи извршена је зка измена којој се нисам надао.

— И ове ноћи саџсто тако дошао као и до сада. Али, на моју велику несрећу, тој соби ове ноћи није била моја пријатељица. А

— Ја сам полакои Еби до прозора. Окренуо сам се лево и десно и видео даџсога у близини нема, пребацио сам преко прозора прво јећ ногу па потом и другу и нашао се у мрачној соби Чуо сам с, да неко хрче и пошао у правцу кревета, али тек што сам пр корак учинио, ја сам се саплео о неку столицу коју сам обор а затим пао на кревет. Столица је, на моју несрећу, тре,ла о под толико јако да је