Полиција

а

Дакле, о каквим пријатељским услугама више није могло бити ни речи. У осталом, ухваћен је на лицу места и означен од стране оштећеног за извршиоца дела, а овакви основи нису шала и нису тако неозбиљни. Чиновник ми је још само објаснио да се у ту собу уселио пре два дана и да њему ништа није било познато о односима његове газдарице са вишим чиновником.

Господин виши чиновник остао је у притвору да тамо размишља о својој несрећној соби; госпадин тужилац је отишао да ради свој посао, а у кварту је настао уобичајени рад. Истрага по овоме делу настављена је. Позвао сам газдарицу стана и пријатељицу ухапшеног вишег чиновника и испитао и њу. Њено саслушање ме је још више збунило, јер она због свог „доброг гласа“ није хтела да призна ни о каквим односима си вишим чиновником. Једино је признала да је до пре два дана она становала у тој соби, па ју је издала под закуп,

. ;

Лепо је речено: „где је несреће ту и среће има“ И за ухапшшеног вишег чиновника у свој овој његовој несрећи било је среће. Истина она је дошла тек после неколико 42сова затвора, али ипак на време. Жандарм, који је вишег чиновника привео кварту, био је пре подне тога истога дана „на линији“ у једној уличици савамалског кварта. Одржавајући ред на улици, он је непрекидно размишљао о томе како је могуће да виши чиновник Министарства ускаче кроз прозор и краде новце, И њему је сав догађај био чудноват. Равмишљајући тако, он је шетао званично и достојанствено том улицом, и из таквог размишљања отрже га песма, груба и немузикална, која се чула из једне мале кафанице. Таква песма натера га да сврати у кафаницу и да види ко је то што лумпује и пије кад цео свет ради.

Ушавши у кафану, жандарм је, на срећу притвореног вишег чиновника, наишао на једно лице, које му на први поглед изгледаше сумњиво и по оделу, и по пснашању, па и по суми новаца које је утрошило за пиће, те га због тога доведе у кварт. Случај је хтео да и то лице ја примим, и ако сам већ дежурство предао. другом писару, те га почех испитивати. Одмах сам извршио претрес над њим и нашао један новчаник са неколико стотинарки, и тада ми је било јасно да