Полиција

с ви

На први поглед могла би изгледати одлична идеја о организацији једног високог суда који би, пружајући што веће гарантије способности и независности, имао за дужност да ништи законе противне опште схваћеном моралу и правичности, као и законе противне одредбама устава. Боље промотрена, идеја о таком суду мора отпасти и то већ зато што би било немогуће постићи његову потпуну независност, Именујемо чланове тога суда извршна власт, он би постао зависан од ње; бира ли их народ, он би постао једно политичко тело као и сам парламенат и као такав, он не би пружао довољне гарантије. независности и непристрасности. Па када би се независност и непристрасност тога суда и постигле, незгода би се још увек налазила у томе, што би њему, бар на основу данашњег политичког уређења већине модерних држава, било исто тако тешко као и самом парламенту дознати фактичну вољу народа односно његове већине с обзиром на сва она питања, која парламенат решава у форми закона“. По данашњем политичком уређењу већине држава и у већини случајева она се може само нагаЂати. А док год се она буде само нагађала, дотле ће бити могући и закони протлвни народној вољи, па према томе противни опште схваћеном моралу и правичности.

# Не изгледа нам згодна идеја о организацији једног таког високог „суда, чија би надлежност била једино испитивање уставности закона и циштење тротивуставних. Немогућност постизавања апсолутне независности тога суда била би увек истз. Осим тога тешкођа би се појавила и кад би требало одтеворити на патање: ко ће бити надлежан да покреће поступак код тог суда. Нека нам је дозвољево да се и овде позовемо на Оигит-ја: „Зиррозонв аие „сене ћаше сошг ехјаје, сопипеп! зега-е]је зајзје 2 51 еПе пе реч! ете зајзје аше раг Је ропуеглетепћ, И езј а сгатдге дие сенц-еј п' птегмепле аие рошг јате „И врагане ипе 101 аш пи аертан. 85: Ја Наше јинасно реп! шиегуепт Фосе „еб аппшег зропнапбтеп! (оше 101 рош тсопзи шоппанке, еНе делепе пп ограпе _ронване роцуап! Феџетг ип ограпе бор ртазап! дап5 1 Ејај. Ешћи 4 [он регте! де Та за а (ош! па мди аи зе ргефепа 1656 раг ипе 101 тпсопз иНоппеПе, оп реп! гедошјег аие 1 оешуге |6рајануе пе зоћ еНе-тете сотр! бјетепе зептаубе. Оп сопсок аи: ип зипрје рагНсиНег ршзве ртоуодиег |' аппшаноп Фип „асје Тан раг ипе ашогие адтиизнануе (гесоштв ропг ехасев де рошуно. Оп соштфргепа р!из аи !сПетепе, са поп5 зетђје, фи' ип зитрје рагнсиНег ршвве ртоуодиег 1 аппшаноп 4' ипе Тог ашћ, Тане раг ограпез сопз ШиНопеј5 ди рауз, дон бе. | зргбзштбе ше еј! сопгопте ап Фго.“ (Мапџег, стр. 30340.

2