Полиција

= А =

ИСТУПИ У СТАРОМ ДУБРОВНИКУ.

1:

Јеро Мишетић био је оптужен да је једне ноћи узнемиривао становнике Горње Улице у граду. У Дубровнику је његовим обитаваоцима био зајемчен ноћни мир—а Јеро је, идући поменутом улицом, певао врло гласно. Кад је био опоменут сд ноћног стражара, он је осуо најгоре изразе и отишао грдећи и ружећи све од реда.

Позван да на оптужбу одговори, Јеро је изјавио да је достава у већини навода неистинита. Он је, каже, био на пиру код пријатеља Вица Вучићевића; ту су се гостили, веселили, пили и певали. По том су се лепо разишли. Враћајући се дома, он је путем певушио једну од песама, чија му је мелодија, после „толикочасовне“ певанке, још брујала у слуху. Кад је опоменут, он је опомену уважио и престао је певати. То не пориче ни чувар поретка, који га је оптужио. А на доставу да је после тога грдио и ружне изразе употребљавао, он изјављује да то није истина. Ниједне своје речи он није изговорио. Ствар је у овоме. Како је на говби било и књижевне забаве, он је, опоменут на улици да не пева, опет почео нешто чега се сетио с тек прошле гозбе. То јест, почео је говорити руковет стихова из славне „Гомнаиде“ од „господара властелина“ Ђона Јунија Палмотића, дике дубровачког песништва. Ако су стихови те љуте сатире недопуштени, нека Сенат то обзнани, па ће се.он према томе управљати. Ако, пак, стихови нису такви, онда нек се с тим процуктом Палмотићеве музе упознају и сви улични ноћни чувари, како би знали шта је у ствари ако опет буду чули тако штогод. Немадне ли ко да у литератури поучава ноћне стражаре, он ће из одамости према поретку, а и да утврди своју лојалност, свима о томе држати лекције и то без икакве награде. —

После таког исказа Јеро је кратким путем ослобођен сваке одговорности...

Спев, пак, онако некњижевног имена, на који се Јеро позвао, у Дубровнику је био познат нарочито по грдњи коју је песник просуо на главу неких својих личних непријатеља и литерарних критичара. Прослављени песник Ђоно Јуније Палмотић животом и радом припада седамнаестом веку.