Полиција

— 916 —

такав свој суд, поквасила одело, па и њих оштетила, у засу кад су пролазили испод њеног прозора. Узета на одговор, оптужена је казала да она друкчије не уме вршити дужност собарице: она није свој господар, већ је у служби код уважене властелинке Анице. А пролазници имају дужногт за буду смотрени, и да не иду у недоба. Одбрана би, можда, по оптужену уродила добрим плодом, да се службеник случајно није опоменуо како собаричина госпођа већ од много дана није ту него на путу. Млада је јела, другим речима, своју продукцију хтела издати под фирмом старе Анице! А на страну што таква непажња није допуштена ни највећим влаликакма т.ј. госпођама главне властеле.

Ухваћена тако — лепа је собарица изјавила да се за овај чин од срца каје. Добродушног је бачвара замолила да јој ту непажњу опрости — а попа ће, нек за то буде умољен, бити добар да је уочи сваке недеље по свршеној вечерњи прими на тајну исповест. Попа, пак, шта је знаб и могао друго чинити до пристати на њено покајање, управо на њихово поравнање...

4.

Ко рано рани — две среће граби!

"о је видела и млада владика — властелинка — Флора, кад је, са станом усред града, једног јутра устала била рано. Прва јој је срећа била у јутарњем здравом ваздуху, а друга још у једном задовољењу здравствене потребе: свој лаки перјани душек била је изнела на прозор с улице да се мало провене... На то је наишао нико мање него властелин Никша, па је, видећи душек на прозору, узвикнуо:

— Кажем ја: увече не треба пити!

Алузија је била довољно провидна. Госпођа је душек одмах уклонила, а некаваљерског је властелина пријавила затититнику реда и морала.

Резултат није познат. Г.