Полиција

— 934 —

љицијског увиђаја и даљу истрагу, ушла је у собу и ова баб« и чим је спазила леш узвикнула је, обраћајући се иследнику и показујући руком на убијенога: „Ето, господине, убише та душмани. Није био рђав човек, само је био велика шврдица и ако је био добар газда.“ И, док је она те речи изговорила из већ угашених очију, могла се да опави која кап сузе, и то од оних суза за које наш народ каже: суве сузе.

Чим ју иследник из уста бабиних чуо оне речи: убише та душмани, њему је одмах пала и помисао, да баба без сумње и зна, који су ти душмани, што млекаџију убише и опљачкаше, па је у том правцу одмах и отпочео испитивање.

„Ти, баба, рече, да млекаџију убише душмани, па кад тако ти закључујеш, онда без сваке сумње ти знаш, који су то његови душмани, који овако тежак злечин извршише“>

„Ко, ја, господине! Не, ја не знам ништа. Само тек велим убише га душмани, а ко би други и могао него душмани.“

„Добро, бабо, откуда ти знаш да га убише душмави“2!

„Не знам, ја, господине, тек само велим, ко ;би други могао убити човека но душмани“.

Кад је баба ово изговорила, иследник је одмах приметио да баба мења боју лица, крије поглед од њега, постаје збуњена и узневерена, и било му је јасно да баба зна ко су убице, аљи да ове из иввесних разлога не сме или неће да открије.

Пошто је баби казао, да остане ту у соби и да се из ове нигде не удаљује, иследник је извршио полицијски увиђај, издао потребна наређења за пренос леша ради обдукције, па се затим је бабу повео собом у кварт, где је одмах отпочео испитивање,

Са испитивањем бабе у почетку ишло је доста споро и тешко, јер је баба и сада, као и раније, давала одговоре који нису могли да даду никакав стварни резултат, а најмањн онај иследнику потребан, Али, најзад, унакрсним питањима иследника, баба је, доведена у забуну, дала неколико одговора који су били довољни за иследника, да створи основе подозрења са вероватношћу, да су баби биле познате убице, али да ове неће или не сме да открије.