Полиција

— 936 —

криво закуне, шта све може тога момента да наступи, и како није искључен случај, да се Бог расрди и моментано пукне гром из ведра неба и њу убије, запаљене су свеће у свећњаку, и наређено баби, да целива крст и јеванђеље, и кад је ова све то учинила, отпочела је полагање заклетве.

У половину ове, појавио се одређени практикант са једним дебелим и укориченим регистом и полако и неопажено дошао и стао иза бабе са уздигнутим регистром више њене главе. На дати знак, практикант је издигнути регистар пустио из руку и овај је пао на земљу. Пад регистра изазвао је силну пуцњаву и јак потрес, од кога су се одмах по целој соби развили облаци од прашине, која је и иначе облигатна по свима државним надлештима.

Пуцањ и од потреса изазвани облаци прашине имали су поражавајући утицај на бабу. Она је одмах онесвешћена пала на земљу. Али се иследник пожурио, да је из тога стања што пре поврати и она је убрзо била у свесно стање и повраћена. Пошто се баба освестила, прве њене речи биле су. „Шта ово би, господине2! Куку мене грешној! Ја сам овако _ стара хтела се огрешити и лажну заклетву дати, због чега ме и Бог хтеде казнити, Све ћу, господине, казати шта знам, па нека ме они зликовци и убију“!

После овога баба је изјавила, да су млекаџију убили његова два момка. Она их је видела кад су крвави кзашли из стана убијеног, а како су они и њу спазили, то су јој запре– тили да ником ништа о њима не говори, јер ако то узини, да. ће бити убијена, и она због тога није ни смела да их открије.

Одмах су оба ова момка доведена и они су после малог устезања, а при извршеном суочењу са бабом признали, да. су свог газду-млекаџију из користољубља убили, а да су баби — која их је видела кад су крвави по извршеном злочину из стана изашли — запретили да ће је убити ако их прокаке.

Осуђени су од стране суда са по 20 година робије, јер су били малолетни.

Иследник је био радостан што је до истине дошао, кривцепронашао, правду задовољио и из друштвеног реда два зли= ковца јавно жигосане уклонио.