Полиција

= 1 2 јр | 7] мем =“ 4.604 1 "ЗУНИВ. БИБлт ЕКА И. Бр. ФУ ЕФ

Пура.

_ ПОЛИЦИЈА

Година ХИ. СВЕСКА ЗА ЈАНУАР 1925, Број 1. и 2.

У

ПРЕСТУП — ПРОТИВСТАЈАЊА ВЛАСТИ ПО СРПСКОМ И ФРАНЦУСКОМ КРИВИЧНОМ ПРАВУ»)

— Студија из Кривичнога и Јавнога Права од Живојина М. Перића проф. права на Беогр, Уннверзитету

Српски Устав од 5. Јуна 1903, г. онако исто каои остали, ранији, Устави, ени од год. 1869. 1888, и 1901. усвојио је начело поделе власти (чл. 146, ал. 3), начело на коме има већ више од једног века почивају модерне државе."):а) Дискусија

#) Овај рад г. Перића изашао је прво у француском правнем часопису : Кеопе Обпегаје ди Прот, де [а Гертаћаноп е! де [а Јитвргидепсе (бројеви за Август—Септембар—Октобар—Новембар и Децембар 1920. г) у Паризу, одакле је потом и засебно оштампан. Примедбе су све писца г. Перића (било из самога чланка било накнадне за Полицију) осим оних испод којих је стављено да је примедба преводиочева. 5

1) Да напоменемо, да ово начело проистиче из једног другог, још основнијег, начела, начела индивидуалне слободе: само онда ако су власти у држави подељене и одвојене једна од Хруге, може се и лична слобода појединаца сматрати за обезбеђену. Врло дуго потчињени и подјармљени, људи су најзад, још од Француске Револуције, 1789. Г., били ставили себи у задатак да створе једну такву државну организацију у којој у будуће лична слобода појединаца не би била угрожена, и они су мислили да су ту организацију пронашли у начелу поделе власти. начелу које је већ Моптезаитен објаснио и бранио у своме делу Г"Егрги аез [055 и које је, почев од ХУП века, било примењено у Енглеској. Енглези су као и Мопгездигеџ, проповедали усвајање и поштовање овога начела баш на основу разлога црпљених из доктрине о људској слободи. Данас, пак, после стеченога искуства, увиђа се да се, оним сувишниа инсистирањем на начелу слободе људи и на његовом тарантовању помоћу поделе власти) заборавило на један други принцип, од још веће важности него ито је принцип слободе, државни принцип га. ј. принцип солидарности и Узајмне зависности међу љубима, без кога принципа никакво људско друштво не би било могућно, а, као што се зна,

1