Полиција

се још само води око тога, да ли има три или само две власти Писци су овде подељени: једни мисле да постоје три власти, законодавна, управна и судска, док други сматрају да их има свега две, законодавна и извршна. Ми налазимо да је ово последње мишљење тачније, пошто се, у колико је реч о правном животу државе, могу замислити само два момента: стварање закона и њихово извршивање. Према томе, судска власт, која се у првом систему узима као трећа и засебна власт, није у ЕР Е <7а у

без људскога друштва ни слобода не би постојала. Узети као почетну тачку једино идеју слободе, то значи узети као почетну тачку баш оно што сачињава противност друштвене идеје (идеје солидарности и узајамне зависности људске), другим речима. поћи од једне анархистичке идеје. И збиља, историја Х1Х. и ХХ. века ту је да нас убеди до чега човечанство може доћи, кала се, у својој организацији, једино базира на идеји слободе људи и народа. Надати се да ће људи напослетку почети да се, како у политици спољашњој, тако и унутрашњој, задахњавају у већој мери идејом солидарности и обостране зависности појединаца, идеја која је више социална него идеја слободе. В. овде: 1. Ририш» Те Рон зостаћ, 12 ПгогЕ шагогаџе! е! 1а Тгапзјоттаноп де ГЕгаћ, Рат, 1908. р. 8: о друштвеној међузависности, „ратЕегдерепдапсе“, наведено код г. Милана Гавриловића, у његовој докторској дисертацији. 1'Бгаг г! [е Прот, Рита, 1911. р. 183, 184 : 185.

за) Кад је г. Перић радио ову расправу још није био донет Видовдански Устав, и за то се у њој и говори само о Уставу од 1903. г. Постављало се питање у то време, да ли је у опште тај устав вредео после стварања нове државе Срба, Хрвата и Словенаца, од 1. Децембра 1918. године по н. К. па до доношења Устава од 28. јуна 1921. год. Ово питање стоји у вези са питањем да ли је садања наша држава стара или нова. Ако није нова, Т. ј. ако она представља само увећану ранију Краљевину Србију и ништа више, онда се може бранити мишљење, да се Устав од 1903. године распростирао у том међувремену на целу територију речене државе а на основу самога акта уједињења. Ако. се, напротив, наша држава сматра као нова, онда би се могло истаћи мишљење, да је тај Устав (од 1903. године) био изгубио сваку важност престанком саме државе за коју је био донет, т. |. 1. Децембра, 1918. год. Ипак, чак и у овом последњем случају, може се узети, да је на територији раније Краљевине Србије, Устав од 1908. годуне био сачувао своју важност у толико у колико се то могло сложити са новоствореним стањем, а специално у колико се тиче инбивидувлних усшавних права грађана („[е5 агои5 тагогаце!к; тодетеп тпаготацеџеп Ргегће 5тесћће“) а ово на основу тога, што је свака нова покрајина у држави била задржала своје законодавство све до потпунога изједначења законодавства.

Питање о томе да ли је држава Срба, Хрвата и Словенаца нова или стара врло је спорно. То се питање у пракси поставило поводом права Краљевине Србије на репарације. По једном мишљењу наша садашња држава је стара држава, ништа друго него територнално увећање Краљевине Србије.