Полиција

ба —

више имао бојати народне масе, која је могла једног дана предузети реванш, да би му доказала да власт има свој извор

у вољи народа, а не у једном државном удару, т.ј у вољи

само једног човека, па ма то био и један Наполеон. И зато се је Император хтео обезбедити са те стране.

У Србији, власт шефа државе није произашла из државних удара већ из револуција. Вођ првога устанка (од 1804. год. до 1813.) Кара-Ђорђе, као и вођ другога устанка (1815.), Милош Обреновић, били су назначени и изабрани на то место на народним скупштинама. Кнез Милош Обреновић који је при крају своје друге владе (1858. —1860. г.) дао своме народу Казнени Законик (од 29. Марта 1860. године још и данасу важности у Србији), није, следствено, могао, као ни његов син и наследник престола, Кнев Михаило Обреновић (1860. —1868.), који је, без сумње, морао такође имати великога утицаја на радове око кодификације Српскога Казненога Права, показати у томе законодавном делу ненаклоности према народу, према ономе истоме народу који је Обреновиће био уздигао на престо),

С францускога превео Рг. Цанило Ј. Данић Први Секретар Држ. Савета.

12) Као што се из ове студије види, критика б-а 93. Српс. Каз. Зак. је по г. Перићу поглавито управљена на то, што поменути зак. пропис штитећи законитост не штити у исто време ред и мир у друштвеним односима. Зато је он, изгледа, више присталица францускега система, који је оличену овоме смислу у чл. 209. Фраиц. Казн. Законика. Бојазан, коју је г. Перић истакао у својј критици ба 98. Срп. Казн. Зак., која је иначе веома оправдана са гледишта ауторовог, гледишта које је аутор правнички и иначе врло духовито заступао, узета потпуно по арзетасјо сада већ више не постоји у толикој мери, пошто се и код нас Административно Право учврстило и развило. Овај моменат је нарочито важан од дана промултације Видовданскога Устава, по коме је Административно Право ушло у одлучну фазу свога развитка. Ту мислимо на институцију административних спорова, који дају појединцима могућност, да се противу неправилних и незаконитих аката управне власти туже нарочттим судовима, судовима административним. (Управним Судовима и Државном Савету). Истина, ова се могућност пружа појединцима по Уставу и Закону о Државном Савету и Управним Судовима само у случају, ако суу

"питању т. зв. административни акти (административни акат схваћен у његовом

техничком смислу, који је познат под именом Уегранипозаке у Немачкој и Гасје адпитгавј у Француској) тј. индивидуална решења управне власти. Уредбе и наредбе од општега значаја, које су по својој правној природи