Полиција

265 =

О ЗАКУПИМА.

Једно од првокласних питања садашњице јесте питање о закупима станова и локала. Ово питање је довољно нерасветљено. Оно интересује у великој мери грађане, закуподавце и закупце. органе судске и полицијске власти, и све, који се баве питањима социјалним, правним и економско- политичким. Питање закупа зграда посматраћемо са правне и политичке "тачке гледишта, — имајући пред собом територију, где важе србијански закони и прописи обавезни за целу државну област, и зграде за које су важила ограничења из закона о становима.

Закон о Становима од 30. децембра 1921. године, обнародован у 41. броју Службених Новина од 28. фебруара 1922. године, односно ограничења својине непокретности по томе закону имала су престати да важе 1. јануара 1925. године сходно наређењу из члана |. 2. и 3. истог закона, по коме за уређење свих закупних односа зграда и других просторија ступају на снагу прописи општих закона, који су важили у појединим покрајинама Државе пре 1914. године, без икаквих ограничења, од првог јануара 1925. године. Тај закон је дао право закупцима станова и локала — пословних просторија,

правни прописи (општа правила) издане од стране управне власти, не могу бити предмет административнога спора. Али појединци ипак имају једну посредну могућнност, да и те акте пред административним судовима нападају, а то ће бити увек у случају, ако један административан акат, решење или наредба, донет на основу једне уредбе, буде пред судом контестиран, а судови према одредбама чл. 94. Устава имају право, да у сваком конкретном „случају цене законитост уредаба. Осим тога, појединци имају још једно оруђе у рукама, а то је одредба чл. 18. Устава, по коме појединци имају право да туже непосредно суду све органе државне власти за њихов неисправан и незаконит рад, ако би у томе раду било кривичнога дела, односно да туже „државу, ако би у њему за њих било само грађанске штете (доттаге стони). (Изузимају се Министри, судије и војне власти за које важе особити прописи). Како наша држава према своме уређењу носи карактер правне државе са институцијама које напред наведосмо, примена 5 93. Казн. Зак. постаје све ужа, јер појединци имајући право да се обраћају управним судовима као и редовним судовима у смислу чл. 18. Устава, имају сада мање потребе да се гогреше о прописе који забрањују деликат противстајања власти. (Примедба преводиоца)