Полиција

- = ПОА.

„Овај прстен више вреди“, проговори, из џепа један прстен извади и на сто га метне.

„Од куд вам тај прстенг“ запита Милан и сав се задрхће.

„То је прстен моје невесте“

"Невесте2!,.. ха!... тако ја више именовати нећеш“.

„Сад два пиштоља пукоше, младић мртав паде. Да је тај младић Пера био, није нужно рећи“. |

Савка је сазнавши све то, умрла. Прстен је, ипак, добављен и по последњој жељи њеној стављен јој на руку.

Мрачна је историја коју сазнајемо из приповетке Мати пи кћи. Пуна је, можда, неприродности — а зацело необичности.. Мајка се заљубила у часног младића, који се идеално воли с њеном добром кћерју. Љубомора мајку избезуми — и она постељи, где јој сном невиности спава кћи, прилази с ножем У руци, да, убивши кћер, с пута уклони супарницу! У тренутку кад је измахнула ножем — а ноћ је била бурна тресне гром и мајку убије! Старе читатељке, када довде дођу зацело додају: лико „правичне случајности“ застајемо са сумњом у оправданост таквог махиналног завршетка. Тек — није на одмет знати да и таког чега бити може! Иначе су се двоје младих и не знајући шта је све имало бити, после неког времена узели. Лица су у приповеци Пољаци..,

Ајдуци су пуни драматичности. Радња је у главном у Срему. Млади Ива Васојевић и девојка Катица Љубићева желе да буду срећни младенци. Ива живи код богатог стрица, судије Вука Васојевића, окрутног неваљалца, који срећи свог синовца стаје на пут зато што сам љубав своју намеће Катици. Тада се јавља ново лице; хајдук Миљко, који је некада убио Ивина оца, а који сад, у накнаду за то, хоће да помогне сину своје жртве. Миљко уз помоћ другог једног хајдука, подметнутим писмом, бајаги од Катице, измами Вука те га убије. По том Иви открива тајну... И Миљко је некад имао вереницу, која је, док се он на Мишару храбро борио, постала жртвом невањалства Вука Васојевића. Она је умрла, а Миљко је, ради освете, најпре запалио село њихово, а по том је убио Васојевића, ал' не Вука већ, погрешно, његова брата а Ивина оца. Обавештен о свему, он је сад казнио правога кривца а