Полиција

= 105 —

Иви је помогао да узме Катицу. Сам му Ива прашта крв свога оца.

Приповетка Рукавице, и ако обимна, мало има радње, али љубавно-сентиментална у основи, она носи клицу трагичног свршетка. А тога не би било да у свету нема преступника. Већ смо поменули сентименталног љубавника Милана, који је ради Павлине занемарио све па и своје родитеље. Његов пријатељ а девојчин рођак Њорђе симпатично прати љубавне јаде Миланове, а једном се нашали те уради и ову · непромишљеност. Милан је јуче на забави дуго разговарао с Павлином и био је пресрећан, а вративши се дома у сво, је дневник унео масу љубавничких изјава. Кад је заспао, оставио је врата отворена. Био је освит дана. Милан је спавао, а у собу му је ушао Ђорђе. Видећи га како блажено спава, Ђорђе прочита његове интимне изјаве па уз њих запише: „Уздај се у Бога, а Павка ће твоја бити“, и уз то у црвеној хартији остави мало прекрасне девојачке косе са записом: Павлина. Коса је и била њена, а Ђорђе ју је од ње раније измамио ради успомене. По том се Ђорђе уклонио, а Милан је, пробудивши се и све размотривши, био ван себе од необјашњиво срећног удеса. Имао је стално предосенање да Павлина неће бити његова, али је ипак живес у некој етерној веселости. Он је, једном у шеталишту, и запросио Павлину а она му је казала да га неизмерно поштује, и да. остаје његова највећа пријатељица — ал само пријатељица. Читаоцима то одбијање остаје неразјашњено. Тада јој је Милан, с болом У души, рекао да ће и он бити највећи пријатељ неког срећног мужа. Зато јој је поискао њену десну рукавицу: у кога буде спазио такву парицу, знаће да је то њен супруг. А време ускоро донесе да му парицу покаже Јован, човек-нечовек кога је Милан с разлогом мрзео. Зато се укратко речено, Милан отрује. Тек што јо отров испио — у собу уђе његов осамдесетогодишњи отац, који је прешао велики пут само да једном загрли свог, одавно невиђеног јединца. У ствари Јован је подло поступио: нека Софика рођака Павкина, која је код њих тада у гостима била, чула је онај разговор о рукавицама па је парицу украла и дала је Јовану, који је хтео да упропасти Милана знајући добро да Павлине ни сам добити неће.