Полиција

— 108 —-

Три зелене шибљике нричају стари народни мотив како је највећи грех кудити девојку... Стари убојица да би од Бога измолио опроштај грехова, буде упућен да залива суво дрво: кад се оно подмлади, његови ће греси бити опроштени. Тако кани теку у бескрајност, ал' опроштаја нема. Ту наиђе путник, који му открије циљ свог пута: иде да покуди девојку-прошевицу. 'Покајник се разгневи, па путника убије. Сад је тек у очајању: нов је грех учинио — кад старо дрво убрзо оживи и на врху се његову појаве три зелене шибљике. Грехови су му, дакле, опроштени, јер је учинио највеће добро: спасао је част прошене девојке...

Овај је предмет после неких деценија обрађивао и приповедач Милорад П. Шапчанин. Једно је несумњиво: порста би таког убицу ослободила!

ж " ж

Као што бива у стварном животу, тако и у приповеткама Богобоја Атанацковића злочинци не би могли развити своју активност, кад не би имали учесника. Може се уочити да је Богобој добар и правинк и психолог, најрадије застајао код факта да је успех обезбеђен ако у акцију и у савез ступи личност из најближе околине онога који је жртвовању намењен.

У приповеци Љубазник и удварач не би било дела да нема Стане, подмукле душе чија се улога најбоље види кад се приповетка, ма и у неколико потеза изложи... Јован, заљубљен у Марију, иде преко Дунава да је походи. У помрчиви он и друг, који га прати, залутају, па док су тражили прави нут зачују женски глас који зове у помоћ. Похитају колиби одакле је глас долазио и спасу Марију од недостојног Игњата Овај је био у договору са Станом, чуварком Маријином, јер девојка није имала мајке. Они су удесили били да Марија сазна како неки млад човек, који је ноћас Дунав прешао, ледом угруван лежи у колиби, и непрестано спомиње њено име. Марија је мислила позвати оца, који је већ бло заспао, али је Стана увери да тога не треба чинити већ ће је она пратити. Тако је Марија пала била у ЛОШУ . Остатак нам је приповетке већ познат.