Полиција

= 107 —

Приповетка Убица није сва исказана, није дорађена. Читаоцу остаје непознато ошкуда прстен с руке Савчине да се нађе код Пере Да ли га је, збиља, изгубила, као што је У наивности и сама мислила, или јој је нарочито украден, као што изгледа да је вероватније2

Рукавице донекле понављају ситуацију прве новеле. Што је Стана у приповеци Љубазник и удварач, то је Софија у Рукавицама.

А казнар

Она је у Богобоја различита.

У првој новели о љубазнику и удварачу последње врсте гласе :

— „Удели ми што, ако Бога познајеш, већ три дана леба имала нисам, а тело ми је већ промрзнуло.“

„Овим речима искаше милостињу од мимопролазећих мека баба, која на будимске улице углу сеђаше.

—, Удели јој, рано, видиш, нама је Бог дао, треба да и ми сиротама дајемо“, говораше млада једна своме синчићу н веколико крајцара му у руку да.

„Стара прими новце, погледи благодетељницу своју, ал' сва се стресе. Просјакиња је била Стана, а млада је била Марија, срећна Јованова љуба са својим синчићем.

„Шта се збили са Игњатом2 питаш лепа читатељко. (женио се, лепа супруга му радо се увесељава са јатом ласкатеља, а њега каткад посећује пријатељ онаковог живота, какав је он проводио, верни пријатељ — костобоља“.

Тако су кажњени кривци прве приповетке.

Али други И горе пролазе.

Убица нам је довољно познат: Пера је погинуо од руке Миланове.

Мајка је — у новели Мати иш кћи — кажњена небеским стихијама. ·

У осталим су приповеткама главни кривци такођер кажњени смрћу.

ж Ж ж

Вазда ће неисцрпна тема за књижевно и уметничко стварање бити душа човекова. Донекле је одгонетљаје тим вештим