Полиција

Сада је лако представити себи француски систем, Ка воља једног органа вла.ти дође у сукоб са вољом појединца, француски закон даје првенство вољи јавнога органа, не ула-

зећи у испитивање, да ли је та воља у сагласности са за коном или не: воља појединца има да се, у сваком "случају,

8. 113., деликта противстајања власти: „Игаег«апа сергеп Фе Зтав!зое та“ пер! дог, тјепп еттет Веатле, соефсћег гиг УоПзгескипр ооп Сезе!геп, 00: Вејееп ипа Апогапипреп аде; УепраН прзђећдгаеп одег ооп (твенећ, ипаМегкјћрипреп дег Сетсћје Ђегијеп. 186, та дег гесттагзтоеп Аизприта зетез Атгог дитсћ Сетоа одег дитсћ Ведтоћипа тив Сеоан Утаегзвапа оеетгег огга“ т. ј. отпор према државној власти постоји: У случају, ако се ко успротиви силом или претњом каквом органу власти, који је позван да на законски начин: извршује законе, заповести или наредбе управних власти или пресуде и наредбе судова. Ргапг 0оп 11526, професор Права на Универзитету у Берлину, по коме смо ми и цитирали 5 113. Немачкога Казненога Зак. (видети његов: Тећтђисћ дег Пештвасћеп ЗЕгајгесћав, 11. издање, Берлин, 1902. г. 5544) објашњавајући ову одредбу, ограничава се само на то, да каже да вршење функције мора бити законшто (тесћетаз5ћо) да би постојало дело противстајања власти (Медегчапа гереп Фе Зтаавзрета! ; "али фита у случају ако није у питању законитост или незаконитост вршења функције, већ законитост иле незаконитост саме садржине заповести2 Изгледа, да онај део 5 113. које се односи на „Вејемеп ипа Апогаипиреп. дег Угра Шштеђећогаеп“ (Заповести и наредбе управне власти) није довољно јасан у томе, да ли те „Вејетеп. ипа Апогапипреп“ треба такође да буду законите. Додајмо још, да Ерапг Уоп 11821 каже, да, ако је орган који је имао да изврши наредбу био: апсолушно дужан да поступи по заповестима својих претпостављених (без. права да да своје противпримедбе), тада би се он, орган, налазио у законитом вршењу својих функција („Жепл дег апојаћгепае Веатге дет Вејете аег Уогрезећ еп ги рећогсћеп ипђефто! оетрјисте! 195, 50 бејтае! ег ЗаСћ. тп гесттаззтег Апзпђипа: ор. си, 5. 544)“, из чега би излазило да би овде појединац учинио преступ противстајања власти чак и да је наредба више власти била противна закону. Међутим, овакав резултат би искључивао једно генерално тврђење да би, по 5 113. Нем. Казн. Зак., наредба која има да се изврши морала бити у сваком случају легална па да би могло бити противстајања власти. ;

За Српски Казнени Законик: видети изврсно дело нашега младога колеге г. Др. Томе Живановића, професора кривич. права: Основи кривичнога права, специални део књ. | стр. 188. до 195. Г. Живанввић каже, односно: тумачења 9-а 93. Срп. Казн. Законика, да акат предузет од стране органа власти мора бити законшт, јер ако би се узело друкчије, то би значило да би противљење једном незаконитом акту власти било противно закону, а то би било неправедно. (Српски Казнени Законик је састављен према Пруском Казн. Законику од 1851. године). Видети такође 55-е 927. 328. и З28а Српскога Казн. Закон. који нису у супротности са 5-ом 93. истога Законика.