Полиција

–- 122 —

једва неколико метара дуга, и сакривена — дубоко узикана. Ради што веће сигурности, на зиду нспред звона, узидана је једна непробојна челична табла. Ако би ипак обијач успео да и ту челичну плочу пробије у намери да загуши звоно или да изолује струју, то ће се одмах и сам наћи у потпуном мраку, јер пресекавши жицу која везује алармно. звоно са батеријима, он је пресекао целокупни систем електричних жица и цела зграда остаје у тами. Чим патролџија или пролавник примети мрак у згради која је редовно осветљена по целу ноћ, то му је знак на узбуну, јер зна да је ту нешто неисправно. Тим се начином обијач сам издаје и полидија га обично хвата и ханси,

Сад се намеће питање: вреди ли осигуравати се противу обијача злармним звонима или нер Одговори могу бити разни. И вреди и ве вреди. Ако банкар инсталира обична видљива. звона над прозорима и вратима своје радње. он ће тиме без сумње отерати не само неискусне, „неспремне“ лопове, који ве знају како да се боре противу тих мртвих, па ипак тако епасих, непријатеља својих; већ ће и најспремнији интернационални обичаји немивовно помислити да је такав банкар напредан човек, јер, кад је могао да иде у трошак да инстазира та обична алармна звона, он без сумње није жалио но– ваца да се снабље и најбољим касама, а, можда, поред тих примитивних алармних звона има ту и невидљивих која надају хистеричну вибрацију при најмањем додиру непознатих. механизама. Тако Бе се и најнеустрашимији обијач предомислити и просто обићи такву банку. По нашем скромном мишљењу, најсигурнија заштита једног банкара, који држи доста · готовине у својим сопственим касама, лежи у томе да има око себе само најповерљивије помоћнике, који су му искрени при јатељи, али које он, у накнаду за верност, мора добро — врло добро — да плаћа. На данашње време кад су међународни лопови и обијачи врло даровити -— чак ђенијалан људи, врло је тешко за једног банкнра средње, обичне памети, да сам лично измисли какав механизам који ће му осигурати довољну заштиту противу оних харамија чија је памет -— макар ља на зло упућена — ипак несравњиво јача. За то се банкар, као човек средње памети, мора обратити за такву заштиту вештијем и паметнијем од себе. А чим још једно лице зна 32