Полиција

= 1АЗУ ==

шњизи има и позитивних историјских истина, које и сваки добар Србин може тамо наћи, као што су на пр. родословља српских владара свих времена и хронологија свих. везаних историских догађаја, до рата 1914.

Но и српска интелигенција није остала без особите пажње од стране окупационе силе,

Више аката се налазе, као расписи одељењима Гуверне- · мана у окружним командама, у којима се српска ителиге нција жигоше као особити непријатељ монархије и како је многи представник српске интелигенције проузроковач проливене крви одличних синова аустро-угарских. С тога се у тим расписима наређује свима официрима, да у свим приликама избегавају сваки додир са српском интелигенцијом. Другим засебним на-

_ређењима српска је интелигенција означена као средина из које нарочито ваља интернирати.

Честа су и озбиљна акта, које се, у облику расписа и наредаба, или извештаја, налазе по архиви или међу актима окр. команада. Ми ћемо нека од њих овде навести.

У јуну 1916. обилавио је окупациону област сам гувернер | Салис. После његова повратка у Београд, следовало је наређење окружним командама, у коме се — под потписом самога Гувернера — налази следеће место:

„Даље, скреће се скр. командама пажња на следеће | незгоде: |

„Као што је шеф полициске групе разложио, да је официрски и чиновнички кор, из урођене му љубазности и ритерства мек и предусретљив наспрам т. зв. српске интелигенције.

„И сви извештаји изасланика потврђују ту истину. Чак се дешавало, да су се официри и чиновници толико заборав_љалљи, и са овом интелигенцијом седали за један сто и тражили одмора у њиховом друштву.

„Никад несме официрски кор заборавити, да управо ова интелигенција читаве потоке крви наших земљака има на својој савести. С тога она не заслужује никаква пардона, никаква обзира, а најмање какве љубазности.

„Ако би се још једном показао такав случај, да један официр или чиновник ступи у најмање дружбене везе, да се њој (интелигенцији) даје будикакво преимућство, то ће до-

4»