Полиција

= 138 —

а по 5 477. истог закона: „Само закони део на сључај смрти мора остати законој деци како мушкој, ако их има, тако и женској, ако мушке нема, невредим, који се састоји у половини дела оног, који би им по закону припао, кад завештатељсва расположена не би било“.

Начелном одлуком Опште Седнице Касац. Суда, од 2. новембра 1874. г., Бр. 2612, објашњено је:

„По 8 477. грађ. зак. отац је дужан оставити својој деци закони део наслеђа, али ово право немају унуци од умрлог сина по праву представљања. Ово се изводи из тога, што је законодавац у 5 477. грађ. вак. употребио реч „деца“, а није употребио реч „потомство“, а ово би на сваки начин учинио, да је ово право и даље од рођене деце распрострети хтео. А да је законодавац опет реч „деца“ употребио за означење само рођене деце, а реч „пошомсшво“ кад је даљи пород хтео да означи, види се јасно из прописа 55 396, 400. 401 и 403 грађан. зак. и осталих законских прописа при наслеђу, јер се у свим тим наређењима строго разликују деца од осталих

потомака... Св.Бр. 184.

УН. Суду општине калањевачке: Начелном одлуком Опште Седнице Касац. Суда од 20. сеп-

тембра 1923 г., Бр. 7134 објашњено је:

„Да се деловође општинских судова, писари и други: општински слижбеници, који живе на селу, када имају и своје зиратне земље и када се земљорадњом баве преко чланова своје породице, имају сматрати за земљоделце, и да према томе и они уживају заштиту 5 471 грађ. суд. пост.“

Св.Бр. 122.

У,

Суду општине винчанске:

По 5 19. полицијске уредбе, испит окривљеног и сведока врши се пред иследним сведоцима (5 28 кривич. суд. пост.),. те је стога првостепени суд био дужан да поништи пресуду тога суда, засновану на ислеђењу коме нису присуствовали ови сведоци.