Полиција

— 86 —

редбе или ордонансе, онда Законодавац Француски решење тога спора да ли у тој радњи појединца има или не противстајања власти не одлаже до момента док суд не би ликвидирао претходно питање односно законитости наредбе или ордонансе; напротив, речени законодавац расправља тај спор одмах (зеапсе [епапје) и расправља га увек у корист воље органа власти, воља пред којом воља једнога појединца има да уступи. Што се тиче саме воље закона, она се не узима у обзир у колико се тиче питања да ли има или не противстајања власти: што је овде предоминаншно то је воља власти. Или, друкчије, кадгод се постави питање о односима између воље власти и воље појединца, воља власти сматра се као воља закона, тј претпоставља се да је саобразна закону, и то је једна презумпција шп5 ег де шге, дакле превумпција која се не може нападати и која не допушта противдоказ од стране појединца, ако је и докле је у питању противљење власти. Ова презумпција може бити само доцније оборена, тек пошто појединац буде следовао наредбама власти, али у овај мах, када му се наређује, он има да се пред наређењем поклони. Ако се је он, пак, противио власти, доказ који би поднео у току суђења о незаконитости наредбе или ордонансе _ не би дело противстајања власти избрисао, највише ако би та околност имала неког утицаја на висину казне коју ће суд изрећи. Без сумње, као што смо то већ приметили, питање законитости није ни у Француском Законодавству без важжности, само што то питање, у моменту када искрсне противстајање власти, нема првенство наспрам питања чувања престижа власти, баш напротив ово последње питање иде испред питања законитости: прво се мора дати задово– љење власти а на другом месту тек законитости. Између двају ауторитета која треба задовољити, ауторитета власти и ауторитета закнона, даје се, у Француском Праву, превага првоме, на тај начин што се задовољава прво он па затим други тј ауторитет законитости 5)

8) Споменимо овде још и чл. 471. Франц. Казн. Зак. по. коме: „Биће кажњени у новцу од 1 франка до 5 франака . . . . 150 они који се буду огрешили о уредбе издате на основу закона од стране административне власти“. Фила ако се један појединац успротиви извршењу једне незаконите уредбе коју је издала административна власте Да ли ће то представљати дело противстајања власти у смислу чл. 209. Казн. Зак., или ће, напротив, суд пред