Полиција

=— 145 —

једна борба, које се није плашила јер је предосећала да ће она бити победилац.

Један јој догађај даде у руке оружје којим је одлично знала владати. )

Још једна нова особа.

То је била Грациоза, незаконита кћи Роберта Неапољског. Кад је био на врхунцу своје владалачке моћи и силе, Роберт објави да Грациозу узима за законито дете и да јо! даје сва знамења, части и достојанства, која припадају првсродној принцези. Грациоза није залуд носила тога имена: она је била и лепа и умиљата, а што јој је недостајало у озбиљности то је накнађивао велики мираз.

и снда је Неапољ заносио људе, уживању раде.

И никоме се, можда, не допаде толико колико младом кневу Ђури од Фанда. Њега је уз то Неапољу вукло и срце које му опчини Грациоза. Роберт је, истина, мислио да са својом кћерју добије нешто више у политичком погледу но што је доносио положај једног албанског кнеза. Али кад лично повнаде Ђуру, виде да му такав зет није на одмет. По том је изишло да је тим браком Роберт био одушевљен више но и сама Грациова. Али му се ни она не противљаше. Тако би м уговорен њихов брак.

Само — тај уговор не бијаше знан сваком. Тек су највиши дворани знали сву истину. Тако је хтео Роберт из политичких разлога према Шбанији, к ја би нерадо гледала како се Неапољац орођава на истоку да би се после лако могао умешати у шпанске унутарње међусобице. То ће остати тајном само још који месец. Ђура је то уважио, и та његова увиђавност учина да му у очима смутљива таста углед порасте.

Али та тајна не бејаше незнана још једној особи — Агнеси. Можда је и она сама помишљала да положај свог пасторка Људевита оснажи женидбом из такве куће. Има знакова који о томе сведоче. Али у част њену ваља рећи да против склопљене везе није ни покушала ишта чинити.

Ипак — оно што није учинила Агнеса, учинио је Андрија, пустоловни син Тануша Топије.

И. Луција и по трећи пут говораше Агнеси:

— О, милостива и добра, о племенита госпођо моја! Не „Полиција“ | 5