Полиција

— 148 —

тица љубави. Али је знала да је господар особина високе љубави: она ће их сад употребити.

Чудновато! Срце које је створено да љуби и да у љубави сагори и себе и друге — узело је да води хладну политику освете! Па ипак колико дражи и у такој политици неодољиве. лепотице!

Агнеса је стајала крај прозора. Зрак је месечев падао на њено чело и косу, те јој је на главу спуштао круну у 32мену за ову коју су јој људске руке сад скидале. И у том сјају сробрне светлости Агееса је чинила утисак живота који у љубавном жару заиста сагорева.

Кнез Ђура уђе у собу, учини још један корак па стаде кад се врата за њим затворише.

Кнеза обли румен. Видећи се сам код лепе Агнесе, хтеде; нешто прозборити. Али не знаде како...

Погледи им се сретоше. |

Душе им се пољубише.

Мало после Ђура се поче савлађивати.

Седео је на малој мекој столици покрај Агнесе, нешто збуњено, у неколико и расејане. Али друкчији бејаше узрок њене узбуђености. Знала је шта је овог тренутка на коцку ставила. То ју је тренутно бунило: добиће, мода, свет изгубиће, вероватно, све!

Ни то не траја дуго.

И док се кнез још питао да ли је све ово јава или сан: —- Агнеса је поново завладала собом и отпочела говор, од кога млади кнез ни у Италији нич:г милогласнијег чуо није.

Агнеса му је говорила о животу и 0 љубави у свету; приповедала је како и цвеће осећа и љубав и мржњу; клела се како је необичан тренутак био кад је одлучила да њу овако у недобу пошље позив по онако необичном гласнику. Али му нарочито нагласи како не жели да он одавде пође раслабљен; она хоће да га окрепи у свести о частољубљу. а Лепа војвоткињо! — узвикну кнез. — Тако ти Бога... оног Бога који ти даде "толике чари, који те сазда најлепших. дететом љубави своје — кажи ми шта све то значи! |

Агнеса му каза.. | |

Рече му страшну истину од чијег сазнања младом кнезу мрче вид а по том се врати и засја изразом погледа рањеног

%