Полиција

ПАДА

учини крај владавини Топијиној: законити је наследник Људевит прездравио, те може успешно управљати пословима војводства; он ће за најкраће време стићи из Италије куд је био отишао по личној потреби својој. Уз то ће и она уложити сву своју памет и добру вољу да послови Драчког Војводства под управом сина везаборављеног Ивана НЕ теку најбољим током.

Знајући своју властиту моћ, Тануш приста да Веће одлучи ствар. Унапред је већ могао знати како ће одлука гласити.

Ми смо већ видели шта је било на том већању, где се рекло: Право је властита моћ!

А моћ је била у рукама Тануша Топије.

На већању је био и он. Ни речи није проговорио, али је оштра мотрио сваког који би устао да говори. То је донело да се неки говори лепог почетка заврше ипак признањем права Танушева.

Ангеса је доцније саслушала и пуно саопштење одлуке. „Али је она, сећамо се, још у полуосветљеном коридору одмах погодила и смисао одлуке и мету свог даљег рада.

Чули смо како је рекла:

— Ускраћује ми право — познаће моћ!

Одлучила је да се бори.

А чим се може борити жена>

Оружјем које јој је дала природа: лепотом и притворством, Агнеса је, уз то, имала још два оруђа: духовитости и одлучности.

Мисао је њена у тренутку била готова: као што је пређе против Тарентског употребила Топију, тако ће сад против Топије кренути кнеза Ђуру од Фанда.

Ђуру је позвала. Он се одазвао...

Сад се враћамо редовном току приповетке.

13.

Агнеса, свесна лепоте и неодољивости чари својих, дочека кнеза Ђуру тако да он осети како би волео да овамо није дошао — а кад је дошао најмилије би му било да није верен! Агнеси није сад било до кнежеве љубави, Она је истину казала кад је Луцији рекла како је од ње одлетела крилата

5%