Полиција

У

=— 167 —

шавати у посебним заводима или бар одељцима казнионица. Не видимо дакле практичне потребе за увођење Елмира-система нити за младостнике. |

Критични посматрач може се огледати и по другим модерним законодавцима, да види, да ли се не би дало окористити с њиховим новим идејама. У том погледу ваљало би водити рачуна евентуално о тежњама швицарских пенолога, да се уведе само један тип казна лишењем слободе, која се извршава у казненом заводу; нека се уклони робвја (2исћћаџо) и затвор (бетбгорт5) а на место обају нека ступи „беТапрепзсћан“. Без сумње, та је мисао заводљива особито са гледишта практичног извршавања казна лишењем слободе. Па баш у томе погледу не могу се тајити велике потешкоће и управници казнионица изјављивали су нам по реду, да много пута настану тако силне неприлике, да се ве могу уздржати нити најпримитивније сепарације, на пр. код нужних пољских радова, где хоћеш-нећеш дођу и младостници у дотицај са одраслим кажњеницима. (У Старој Градишка су, шта више, присилни радници стално у скупном затвору с кажњеницима јер ве иде привремено другачије.) Ипак се из теоретичних разлога, не би могли загрејати за увођење једнообличне казне лишењем слободе. Наш народ ве би могао разумети никако, да заслужује на пр. вишеструки убица и разбојник са друма те обични слепар из крчме (7есћргеПег) једнаку врсту казне, па ма и била различна по трајању. С немачким преднацртом (т. зв. (Могетмог стр. 52) и протувнацртом (т. зв. Серепепбуш стр, 68.) можемо се потпуно слагати у том, да кавнионе буду они заводи за извршавање казне, о којима народ зна, да тамо извршена казна декласира. Без сумње одговара то и мишљењу нашега народа, које лежи још доста дубоко у уверењу о потреби праведне одмазде, да се зло врати злим, те да се најтеже злочине кажњава с таковим казнама, које и углед тангирају. Дакако да би и практични обзири препоручивали увоћење изједначене казне лишења слободе, | која се у казненим заводима извршава. Гледе тога смо мишљења, да држава, код вршења казненог правосуђа, не сме се превише обазирати на трошкове. Јер издаци на име тога богато се надокваде на тај начин, да се цела врста несоциалних људи приведе на социални пут, а с тиме, да се увећа број привред-