Полиција

— 303 —

био за владе деда твога, краља Милутина. Прилике су донеле да су се ствари измениле. Али ти сам рече како не заборављаш стаза којима је српска војска пролазила, Имаш разлога што отвореним походом на Драч не желиш данас вређати дом Анжуанаца. Али ово што ти нуди кнез од Фанда "лепшег плода доноси... Моја је мисао јасна; прими, усвој, помози:

= Тако ћу сутра и учинити! — заврши разговор Душан

17.

Нашавши се у својој одаји са главним својим пратиоцем поузданим дворанином Мозом, кнез Ђура рече:

— Дакле ми неко време остајемо гости српскога краља "Стевана Душана.

— Млади је краљ милостив и гостољубив! — одговори Моз, По том додаје:

— И његови су дворани красни људи. Па има их које ни вино не обара. Нису ме, истина, звали на утакиицу... Штедели су ме, можда првог дана. Ал не бих ни волео да се такмичимо. Гледао сам их испод ока, па — истину кажем —- ва ме нит' је слика нити је прилика!

Видевши да се његов кнез дубоко замислио, и да му не прихвата разговора какве је до скора волео — Моз, чији се дани већ бележе старошћу, ућута.

Ђура прекиде тишину:

— Мозе, ти и не слутиш по каквом послу овамо дођосмо!

— По какву год желиш, кнеже! Нисам свикао о том разбирати; моје је да слушам... Тек знам да нисмо дошли просити девојке. Мозу не треба, Моз је стар, а мој је кнез ту бригу славно збринуо. Само још не знам када ћемо развити сватске барјаке, када ћемо преко мора по бајну девојку!

Ђура задрхта Крв му суну уз образе, а он чудним гласом одговори:

— Мозе... венчање је било!

== И ка“ Какор А ја. без

— Без — мене! Без мене, Мозе! — раздражено болно трмну кнез,

Моз помисли да, зацело, снива, )

— Ничега не разбирам, кнеже... ничега од говора твога.