Полиција

Јо 305 —

читањем, поп је обред започео био нашироко. Андрија је за времена био предузео све мере да га не изнанади никаква случајност — па ипак не могаше поднети протезање црквеног чина. Зато, поставши нестрпљив, упаде у попове речи баш у тренутку кад је поп, да би се показао што побожнији богомољац, подигао био очи к небу, заносећи неку молитву коју нико није разумевао.

— Краће! Свртшуј, домине! — упаде му Андрија у молитву.

Поп се трже. Као да се поплаши стаде с певањем па осу брго просипати неке речи за које ни сам не би смео тврдити да припадају лектири венчања,

Грациоза нађе да је поступак њеног младожење не само допуштен него и врло духовит, па се на глас засмеја и у знак захвалности јаче стеже руку Андријину. Овоме се исто тако допаде њен чин па је погледа тако као да је хтео рећи:

— Достојна си ме!

_ Затим се доста неспретно накашља, као да би пратиоцима хтео обратити пажњу на веселост и духовитост и своју и невестину.

За то су се време двојица од необичних сватова били одвојили од осталих и пошли по цркви да разгледају знаменитости и богате украсе. Један је од њих равумевао латински, па је другом тумачио записе и натписе испод и изнад икона и столова. | Разгледавши једну страну, вратише се ближе осталима да сачекају крај венчања, па се у очекивању, пустише у разговор.

=— Шта ти се у целој цркви — рећи ће један — чини најскупоценије2

— Оно што је приложио српски краљ Милутин — одговори други. — И друго је лепо, али бих рекао да је то само споља златно или сребрно; али оно што је тај богати краљ даровао баш је и изнутра пуно злата! Има његових поклона и тамо у олтару, али није нама дано да свуда загледамо,

— А којој је цркви припадао тај краљ 2

= Шизматичкој! — оштро одговори упитани, из чега се може мислити да су сви сватови били католици, ма да је у Драчу, и ако у знатно мањој мери, било и следбеника источно-православне вере. - |

„Полвција“ | :

сл