Полиција

= 0 —

Х

Петру Ђурићу, писару среза ариљског:

Према објашњењима Ген. Дирекције Посредних Пореза, таксене кривице имају се расправљати особено од кривица кажњивих по другим законима, кад је за такве осуде предвиђена нарочита такса. •

Како је ово случај и са делима из ТБр. 61, 63—65 и 67. такс. тарифе, јер се друга кривица има извиђати и судити по механ. кафан. уредби — за које је случајеве предвиђена нарочита такса за осуду и жалбу против осуда — то се ове кривице имају оделито расправљати. Ово је у осталом, ма да недовољно јасно, речено и у тач. ! чл. 179 таксеног и пристојбинског правилника.

Х

Суду општине бучуметске (срез јабланички):

1. Чланом 109 и 110 зак. о општинама овлашћени су општински председници и кметови да за непослушност изричу казну затвора од 24 часа или новчане казне: први од !—10 и други од 1—5 дин. и ове су осуде одмах извршне,

С обзиром на прилике под којима се ове казне изричу (приликом разних извиђаја, а често и ноћу приликом гашења пожара и у другим хитним случајевима) постоји физичка немогућност да се води формално ислеђење и непослушни писмено саслушавају, већ је довољно да се онш усмено позову од председника или кметова да се бране ва непослушност. Овакав поступак није у противности са чл. 7. Устава, јер се овим чланом само тражи да се окривљеном пружи могућност 0д0бране, а не опредељује се да она мора бити писмена.

Усмена одбрана окривљеног треба да буде саслушана у присуству два сведока — грађанина — да би се осујетило његово доцније евентуално тврђење како није био позван да се брани. >

У овом смислу изразио се и Касац. Суд у својој одлуци од 3. септембра 1910, г., Бр. 9506, која гласи:

„Кад је оптужени имао законског ослонца у тач. 5 чл. 109. зак. о општинама, да приватног тужиоца казни са 24 сата затвора, онда се за постајање дела из 5 123. К. 3. не може навести као разлог то, да тужилац за