Полиција

== 375 ==

одгађати још и даље да не дође женидба Андрије Топије, за кога је, као за наследниког, ваљало сад преуредити просторије двора.

Сад су Агнеси њени пријатељи и некадашњи следбеници њеног мужа предложили били да Драч сасвим напусти, да преброди море јер нико не може знати да ли јој се овде ма кад неће десити каква непријатност.

Агнеса је то с презрењем одбила.

— Нека се — рече — добри пријатељи војводе Ивана Гравине задовоље тим што су допринели да се његов јединац потуца по свету; а удовицу његову нек оставе злој судбини њеној.

У ствари је Агнеса добро знала, да је Људевит био изишао из своје сањалачке меланхоје, па је, по поруци њеној, отишао био на ону страну на коју се већ био упутио и кнез Ђура,

Затим је Агнеса купила омању али високу и тврдо зидану кућу уза само градско платно с морске стране. и ту се преселила. ф

Мислила је да час изласка из палате неће моћи преживети. А показала се јачом но што је мислила. До врхунца развијено частољубље њено, понос и жеља да се непријатељ не овесели њеном сувом учинише да стегне срце и да презриво погледа људе каји су пред палатом чекали њен излазак.

Сад је Агнеса седела сама у својој соби и, узбуђена, ослушкивала гласове свирке, певанке и усклика који данас проламају плаво небо над Драчем. Било је јавно народно весеље: у Драч је стигао наследник Андрија с невестом Грациозом, Агнеса је те одјеке слушала, очекујући нови долазак верне Луције. која, вративши се по други пут, сад казиваше:

— Уграбила сам прилику да добро загледам невесту, Није ружна — али небо било лепше да по њему није обележен траг млечног пута. Тако се и лицем хваљене Грациозе расипа бледило које убија сјај и живост.

— Ниси чула да ко спомиње моје имег — упита је Атнеса. ;

— Само сам у повратку чула како у једној гомили неко рече: „Право кажете, један пут се рађа Агнеса!“