Полиција

— 319. —

срођено с њим. За чудо је како му у души стаде брујатк тиранска жица баш у доба кад би имао само да воли и да љуби.

Грађанство драчко не бејаше задовољно таквим приликама, Оно се повуче у себе, и град изгледаше као да се из дана у дан успављује.

Али га из чаме прену долазак светсг Нунција — изасланика и заступника папина.

Хилдебардо, нарочити повереник папин, обилазио је био католичке колоније растурене по архипелашким лукама, па је у повратку ударио и на Драч, о коме се у папиним канцеларијама увек водило велико старање. Долазак је Хилдер: бардов у Драч био сасвим ненадан. Ипак су војводске власти, успеле да се на брзу руку спреми дочек који приличи.

Драч оживе.

Нунције Хилдебардо, рекоше, да носи опроштење грехова, и благо ономе који му се приближи. Сутра дан по доласку нунције је служио мису у дворкој капели. Може се рећи да се око Војводске Палате тада окупио сав Драч, пошто у капелу могоше ући само појединци.

У очи тога дана Хилдебардо је нарочитог свог човека био послао Агнеси да је позове у цркву, где ће, рече, душа њена добити лековите утехе. Војвода се Тануш томе не би могао противити. Али он нађе да му то и од лепе користи може бити: на тај ће начин и црква благословити све што се дотле догодило!

Агнеса се колебала. Најзад је обећала да ће доћи.

Реч је одржала.

Појава њена ускомеша свет на улици.

Још је била лепа. Не — сад је још лепша била. Туга је на њену лицу учинила да се све доведе у чаробни поредак, у хармонију најтањих потеза. Она је била врло млада да би неприлике тако брзо оставиле видна трага по лику њену. Била је снажна да буру душе задржи тамо у дубини.

Све ју је предусретало с поштовањем.

Она задрхта пред улазом у палату.

Задрхта — али уђе.

Капела је била пространија од обичних капела старинских дворова, па је у њој било већ доста одабраних личности кад удутра уђе Агнеса. Обредна церемонија још не бејаше по-