Полиција

— 378 —

Зато је скупио војску и стоји спреман да с њом пређе границе и да упадне у српско краљевство.

Душан је брзо уочио прилике, па је одлучио да се измири с Грцима. Солун је, истина, био већ пред предајом. Али се Душан сад морао одрећи те славе.

Грци су били изненађени кад им гласници спрског краља донесоше понуду о престанку непријатељства. Све радо прихватише, и после неколико дана био је од српске и грчке стране потписан историјски Солунски Мир. Душан је стегао. срце кад се лишио радости да с победоносном војском својом уђе у Дојчинов град — али је овим Солунским Миром постигао велики државни успех Српску је заставу кроз Јужну Маћедонију на обале Белог Мора изнео био још краљ Милутин. Тим је путовима прошао и унук његов, Душан. Али све до овог мира. Грци нису признавали српско државно право на Југу који запљускују таласи Белог Мора. Они су то сматрали отимачивом. Сад су, пак, писмено и царским печатом утврђено изјавили да српском краљевству по праву припада све до мора.

Краљ пажљиво прочита уговор о миру па пергаменат даде свом великом логотету Јанићију. Пророчки гледајући у будућност. Душан му рече:

— Нека се овај лист добро чува у мојој ризници. Проћи: ће векови, па ће он моме народу некад затребати да и њим брани право своје.

22.

У Драчу је одавно био наступио мирнији живот, па се већ о свечаном дочеку Андрије и Грациозе говорило као о нечем што је било и прошло а што се скоро неће поновити.

Војвода Тануш Топија, негда човек од знатних врлина, управо у томе поче посртати, и већ су не само ближи него и даљи редови говорили како војвода све више подлеже вину које у приликама лако савлађује разум његов. Ни Грациоза није могла стећи већег уважења. Њена је лакомисленост није остављала, А наследник Андрија не прође кроз једну корисну школу живота. Његов је отац знао како је мучно испети се до престола, па је нарочито у почетку. гледао да се покаже њега достојан. Андрија је престо сматрао као нешто што је