Полиција

— ЗЛЕ —

— Нека буде! — одговори кнез и пожури с припремом за пут на југ.

Неко је време по том Ђура провео у средини свог убојитог племена. У двору Душанову стадоше нагађати да ли ће се он уопште и враћати. Само је Душан знао све, јер је само њему Ђура био открио сву јачину увреде.

Међу тим је из кршне мале области Фанда поуздани Моц два пута одлазио у Драч Агнеси, односећи јој поруке и примајући извештаје.

Прође још неко време. па Ђура с маленом пратњом дође у главни стан српске војске. Али међу пратиоцима не бијаше „сада Мова. Стари се убојица морао помирити с дужношћу коју му је дао кнез: с двојицом поузданих људи отишао је у Драч“ где ће се налазити у непосредној близини Агнесиној и смотрено припремати даље све све што је потребно за извођење жнежеве освете,

2 |

Време и прилике знатно преобразише мирног и сентименталног Људевита. Његово лице доби живљи израз, а образи «се могаху хвалити и капима топлије крви. Млади је изгнаник имао сад одређенији правац мишљења, а све су се мисли састајале у једној жељи: показати се у Драчу достојним сином Ивана Гравине кога Драчани као да брзо почеше заборављати...

У малом једном затону источно од Солуна, допловивши преко Архипелага, Људевит се искрца и изиђе на сусрет првим коњичким одредима Душанове војске, њима се придружи и после мало дана бејаше, уз кнеза Ђуру међу виђенима у свити краљевој.

Мислило се да је предаја Солуна већ ту — када Душану стигоше нове поруке са северне границе његова краљевства.

Људевит и Ђура бејаху под чадором кад их позваше краљу. Овде на малом већу чуше новости које их нису обрадовале, Душанова су сазнања налагала да се с даљом опсадом Солуна престане, како би се с војском брзо пошло не у Албанију, не у Драч већ на далеки север. Угарски краљ Карло Роберт нађе да је угодна прилика уплести се у српске послове сад кад је Душан заузет ратом на југу своје државе.