Полиција

= 301. —

да је и поред потпуне победе над буржоазијом совјетска влада била приморана, да у неколико одступи од својих комунистичких идеала („МЛушећ! Зомјећиз5!., 5. 17 Њ); она тежи, у колико је то могуће, да одржи шенденције ратног комунизма али мора да прави компромисе услед оних економичких делова, који су изазвали „неп“, и без којих би дошли економски потреси. У исто време у казненим законима у току нове ере „заштита приватних односа и интереса игра само ограничену улогу, а основна је улога — заштита диктатуре пролетериата.“ Дакле, писац јасно разуме, шта се у ствари зове у совјетској Русији „револуционарном законитошћу.“

Заиста, видимо даље, да је по мишљењу пишчевом, правни живот у Русији постао, као што то изгледа, тачнији и прецизнији, и да би се онда, као што то излази из прописа новог казненог законика, требало да не узима више у обзир, да ли кривац припада владајућој пролетерској класи, Али је био писац одмах приморан, да назначи како је већ у 1924, год. на скупу совјетских судских раденика у Москви поглавар јустиције комесар Криленко изнео низ директива у правцу подвлачења разлике између одговорности чланова пролетерске класе и одговорности свих осталих; заступао је директно мишљење и тражење, да су ту сачували своју снагу привилегије за пролетериат. _ |

Те директиве биле су усвојене и резултат је јасан,

Назначимо такође, да се према пишчевој анализи губитак грађанске части у ствари јавља као стављање ван закона, при чему осуђеник може живети само као скитница („Је сопФтаб ез! ћог5 Ја [о 1 пе реш! муге аш' еп уарабопа“). У вези с тим, и ако писац наводи, да нови кривично-процесни закони, у колико говоре о лишењу слободе, штнте индивидуалну слободу, у исто време мора признати, да услед општих услова постојећег режима „све индивидуалне гарантије могу да се пониште у име интереса државе, те најзад, спомиње ванредне пуномоћи познате „Че-ка“, „чреввичајне (ванредне) комисије“, која се сада зове „ГПУ“, „Государственаја (државна) политичка управа“, те се јавља поглавито као орган ислеђивања и гоњења полштичких кривичних дела # као једна од најодвратнијих и најкрвавијих врста преког суда.)

5) Ог. Егешпа горе спом, „Е. суошћоп“ В, Р, 1925, књ. 1-3, стр. 56, 66 и 71.