Полиција

— 394 —

трина и пракса дају дефиницију чека као писмена, којим издавалац повлачи свој депозит или потраживање, које има код.

трасата. Из природе постанка чека, из његове научне дефиниције и из циља да је заменик новца — средство плаћања — једна

од битних претпоставка, која је нераздвојна од појма чека, јесте депозшт издаваоца чека код онога на кога се чек вуче. Према томе, између трасанта и трасата заснива се уговор о чеку, који се састоји у томе, што трасант депонује извесну суму код трасата (покриће), а овај се опет обавезује да његова чекове исплаћује, те му у томе циљу издаје чекове бланкете, на којима мора тачио стајати фирмабанке, која има чекове исплаћивати.

И кад издавалац чека, свесан тога да нема свој депозит — покриће у каквој банци у циљу чековске радње са том банком, ипак издаје чек на такву банку, онда он опет свесно подржава у својој користољубивој намери заблуду лица, које не може да претпостави да ће неко моћи, смети и хтети издавати чек, а да стварно нема уговора о чековској радњи с банком на коју чек повлачн. И кад издавалац ипак то чини, издаје чек који нема покрића — депозита, онда се у таквој радњи показују сви карактерни знаци преваре из 9 251. кр. зак.

М. 0.

Разлика ивмеђу 5 159. и 240. кр. зак.

Редов Ђ. Илић оптужен је што је у намери пљачке убио у шуми на спавању поднаредника Кувмановића, с којим је по договору побегао из команде, и затим од убијеног одузео новац и сат, а по извршеном делу пријавио се као бегунац жандармеријској станици на изјавом, да је побегао из команде · са Кузмановићем, који га је на то био приморао, но да је од њега побегао, кад је овај заспао крај пута.

Радња оптуженога квалификована је као дело из 5 240. у 8. 5 237. крив. зак,

Оптужени је признао, да је на спавању из пушке убио Кузмановића и кад је овај био мртав узео од њега новаци сат, али се бранио, да је убиство извршио зато, што га је Куазмановић био натерао на бегство под претњом убиства, ако не буде хтео са њим бежати из команде, те није имао могућ-