Полиција

— 466 —

и у распису Мин. Унутр. Дела од 14-1-1885 г., ТБр. 3352 (Пол. Збор., стр. 1310). Према тач. 5 овог зак. прописа, у тужби мора бити на-

ведено, „чим се казнимо дело доказује, или који су основи подозрена против обвињеног“.

О „доказими“ говори се у глави ХУЦ, а о „ основима подозрења“ — који такође чине доказни материјал против оптуженог — у гл. Х, овог зак. Тужба иследне власти мора имати у виду сва ова законска наређења, и јасно и опредељено утврдитити којим се доказима утврђује постојање дела, а у вези с тим и кривична одговорност оптуженог.

ха

Суду општине кумирске.

По чл. 51 уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти, старатељски судија може казнити председника општине или одговорно лице новчано од 50 до 500 дин. за пренебрегавање дужности из чл. 97. зак. о старатељству.

По чл, 5 тач. 8. зак. о изменама и допунама у закону о устр. судова, муфтија је надлежан за питања старатељства, штв се тврди и у одлуци опште седиице Касац. Суда од 1-1-1925. год. 9234, где се изрично каже да је за образовање маса муслимана надлежан муфтија. Према томе, кад је муфтија дужан да врши ове послове, он има и право кажњавања које припада старатељском судији по чл. 51 уредбе. Чудновато је да општински суд није тражио од муфтије да му поимевице означи које је требало пописати, где се оно налази, ко та држи и „о ком праву, као и да му упути лице које је дало иницијативу за попис овог имања2 .

Св. Бр. 1164.

ХХН

Петру М. Павловићу, деловођа општине радичевачке:

У случају о коме је реч купац се не може користити застарелошћу према 5 929 грађ. зак. јер по 5 929 треба да је држање „законо, поштено и чисто од сваког лукавства“. Међутим у овом случају купчево држање није законо и поштено, јер је њему имање уступило лице, које по 8 411 грађан. суд. пост. не може суступити у државину другоме