Полиција

— 414 —

не дирај то, бежи одатле, сви ћемо погинутиг! Али, како се Митко на њихову вику није ни осврнуо, већ је руку у сандуче завукао да паклену машину напоље извуче, то су сви ониу страху од експловије разбегли се куд који.

Начелник и служитељ бегајући, главачки су улетили кров врата у среску зграду. Апотекар и инжињер улетили су у зграду среске штале и завукли се под јасле,

Сви су они са страхом чекали експловију паклене машине и ужасавали се њеног разорног дејства, замишљајући, како поједини делови несретног Митка кога ће паклена машина разнети, лете по ваздуху.

Али, како после приличне паузе од свега тога није бало

ничега, то су прво, апотекар и инжињер, пошто су се из ја-

сала извукли, пришли вратима од штале и онда извирили да виде, шта је Митке урадио, а одмах за овим кроз врата од. среске зграде провирила је и глава начелника, па како су видели Митка, да и даље стоји код сандучета, а да је паклену машину из истога извадио, јер је ова на земљи у близини сандучета лежи, они су се сви чудили, каква је то пука случајност, да паклена машина није експлодирала.

И, док су се они у томе чуђењу налазили, дотле се је Митке слатко смејао, крстио и њима чудио, шта им би, да се равбегоше и посакриваше, кад је у сандучету у место паклене машине била једна џепна електрична лампа.

Шта је после свега овога било и какви су изгледали, начелник, апотекар и инжињер, кад су се и сами уверили, да је у сандучету у истини у место паклене машине била џепна електрична лампа, о томе не треба ни причати.

Главно је, да је на њихов рачун било доста шале и смеха.

Рад. М. Ђермановић.