Полиција

— 516 —

сва решења у погледу прорачуна, стицања или отуђивања не– покретног иметка, зајмова, креирања нових звања или увађања постојећих, склапање теретних уговора не предвиђених у буџету и т. сл; статуте муниципија може доносити само у кругу своје надлежности; решења се могу напасти правним, средствима ; старатељство се мора вршити по стриктним одредбама закона о старатељству (ХХ. 3. чл. 1877. г); и ако градске муниципије могу да убирају трошарине, разне таксе, па чак и уводити нове врсте пореза, које држава није увела, ипак, за све то треба одобрење Мин. Ун. Дела, који може мувиципије, да примора и на вршење свих обвеза предвиђеним специјалним законима. Највеће и најнезгодније је ограничење у Т. х. 57. 5. споменутога закона, по коме Вел. Жупан, ако налази да је које решење муниц. скупштине у противности са законом или мин. уредбом или је штетно по државне интересе, може извршење истога обуставити и жупанија га. не сме извршити догод Министарство то не дозволи. Тако је дата могућност Влади и Вел, Жупану да скоро онемогући сваку самоуправу и у томе погледу је ова одредба јединствена. и нема јој равне јер истом је самоуправа начињена скоро илузорном, а стављена у службу централистичког управног система јаче, но што је то и у Француској, јер онде је право владиног надзора сведено само на касирање, а не и на одобрење скупштинских решења, док мађарски систем предвиђа. не само касирање, него и одобравање и потврђивање тих решења, а у пракси и измену истих. Зато је имао право Ласло Рабел кад је рекао: „наш жупанијски живот је централизација увијена у плашт самоуправе и то у најукоченијој форми: инкарнација државне омнипотенције“.

Строго проведена централистичка тенденца у муниципалној реформи ограничила је и право муниципије да ствара статуте, јер док је до 1886. г. муниципија могла да статуте доноси бев интервенције Министрове, од 1886. г. и то је некадашње право партикуларнога законодавства ограничено и подвргнуто надзору одговорне Владе. Муниципалних статута (уредаба) има две врсте: једни који морају да се донесу према императивноме наређењу закона, а други који доносе муниципије по својој иницијативи. Да статут важи потребно је да