Полиција

— 544 —

у првом реду као основа за рад служи савесност, ане претња и бојазан од кавне, јер се од силних злоупотреба власти само један мали део обелодањује и подвргава кривичној одговорности. Према томе кандидату без вере треба да су затворена врата државне службе. Једној од признатих вероисповести он има да припада и мора да верује у Бога, као у једно више биће.

Изрични законски пропис, који би забрањивао приступ у државну службу ономе, који је без вере, не постоји.

Али државни службеник по члану 88 закона о чиновницима, кад ступа на дужност, мора пред старешином да положи заклетву, заклињући се „Свемогућим Богом“ да ће дужност савесно вршити. — Без положене заклетве не може дужност отправљати. — Ако је пак без вере и не верује у Бога, не може ни заклетву положити нити се позивати на Свемогућег.

Дакле у томе пропису би се налазила забрана, да се служба државна даје лицу, које је без вере.

По члану 12. Устава ујемчена је слобода вере и савести и све признате вере су равноправне пред законом, а уживање грађанских и политичких права независно је од исповедања вере. — Према томе грађани могу бити и без вере, јер нико није дужан да своје верско убеђење и јавно исповеди. — Али то још не значи да и државни службеник може бити без вере, јер служба државна не долази под поменути појам грађанских и политичких права.

Ш.

Суду општине бесвичке :

У последњем одељку 5 344. казн. зак. изречно стоји, да казну за непријављена лица месној власти изричу само државне полицијске власти. Пошто је овај законски пропис донет 17 јануара 1900 год. то је њиме, као познијим по постанку, прећушно измењен 5 4 а полицијске уредбе, (од 23 јула 1877), по коме су општински судови надлежни за извиђање и пресуђење свију иступних дела из треће части казненог зак, Према овоме, општински судови не могу извиђати и пресуђивати иступна дела из 5 344. казн. зак, већ су само дужни да их констатују и доставе надлежној државној власти ради даљег поступка.

Одговор на службени акт од 3. јула тек. год.