Полиција

ПОЛИЦИЈА

Година ХИ. СВЕСКА ЗА АВГУСТ 1925, Број 15. и 16.

ЗАКОН И СТВАРНОСТ У СОВЈЕТСКОЈ РУСИЈИ

МУ

Сада ћемо видети, шта доноси правосуђу реформа судова и поступка, која је спроведена у току нове ере новим законицима.

Познато је, да добра судска организација и код веома слабих материјалних закона може да подигне правосуђе на висину, а рђава може га код ових услова потпуно покварити и изопачити. Видели смо, да су у току прве ере у судски систем често пута уношене измене, али ни уређење, ни процедура судова нису били тачно и потпуно регулисани. Закон од 31. окт, 1922. г. доноси озбиљне реформе, Народни суд (шефенског типа) остаје само као инстанција за ситнија дела у општинама и срезовима те се ставља под надзор централних губернијалних инстанција и њихових сталних делегата у срезовима. Народни судови у губернијалним варошима, револуционарни трибунали и савети народних судија (који су били више инстанције за ниже народне судове) сада се уједињују у губернијални суд, који ради и као прва, и као касациона инстанција, и у пленуму и у одељењима, са председницима и без преседника, као судски колегиум и као дисциплински колегиум. Поред тога нови Устав уредио је Врховни Суд, који је заменио ранији Врховни Трибунал и Касационо Одељење код Цика, али допустио у више аутономних савезних јединица своја Одељења Врховног Суда, која су делимично самостална, делимично потчињена Врховном Суду, при чему Устав не даје никаквог јасног разграничења између првог и другог случаја. На тај начин са реформом нису дошли упрошћавање и јасност, већ само још већа компликованост и неодређеност.

Не треба да се задржавамо на подробностима нове судске организације: оне су без икакве важности, јер, као што ћемо одмах видети, принципи,- на којима се базира нова реформа, потпуно нишице сва основна начела, која се у целом култур-

„Полипија“ ; 1