Полиција

ОНА

ном свету сматрају као неопходно потребна, да суд има право звати се судом у правом смислу те речи. Правосуђе — то је вајвећа одлика пристојног народног живота; оно највише карактерише културни ниво сваке државе. Код читавог низа дефеката у државном уређењу и законодавству, ако се судови и правосуђе налазе на висини, живот у држави може бити сношљив, јер су у том случају заштићена најосетљивија права грађана. Ако нема правосуђа, не остаје ни трага од грађанске слободе и од стабилитета чак и оних права, која су призната у законима. |

Пре свега правосуђе постоји само тада, ако је оно беспристрасно и једнако за све и не прави разлике између 6огатог и сиромашног, племића и простог, господина и слуге и т. д. И тај је први и најглавнији услов и у новој ери одбачен отворено и са великим цинизмом. Већ 1921. г. јавља се декрет, који даје право Народном Комесаријату Правде, да, остварајући вишу контролу над судовима, ништи судске пресуде поред осталог и у том случају, ако се исте „налазе у противречности са општим начелима совјетског законодавства и општом полипшком совјетске власти“, а међутим та је општа политика, према чл. 1. закона о уређењу судова, ставила као циљ правосуђа „ограђивања освојења пролетерске револуције и осигурање права шрудећих“, а један од главних представника совјетске јустиције (Криленко) поводом овог члана званично је прогласио, да суд мора бити „формално оруђе класне. самоодбране“ и као такав „мора газшпи права оних, који не раде.“

Даље у новом законику проглашено је, да је судска власт у својој сфери самостална, али то је само декларација без сваке реалне садржине. Систематско и сваковрсно уплетање како административне власти, тако и виших судбено-управних органа у судску сферу постоји и после реформе у невероватно широком обиму. О независности, сталности непокретности судија не може бити ни говора.

Пре свега судови у своме судском раду везани су прописом, да сваки судија може бити удаљен, ако Врховни Суд, остварајући дисциплински надзор, нађе да рад судије, не одговара општем духу закона државе и интересима радећих маса.“ Та перифраза горе наведеног одломка из декрета 19217.