Полиција

00)

поново је споменута у закону о уређењу судова за то, да би се код изграђивања судбене политике држала линија, која би одговарала „упуствима централне судске власти“ тј. Комесаријата Правде. Разлика са првом мером састоји се само у томе, што се тада више-мање поштовало совјетско начело, те због тога судије су били стављени у потпуну зависност од совјета на Ма која су се сматрала као „тврђава пролетерске револуције“, а сада је то прешло у руке централних органа, „који ради остварања диктатуре пролетериата морају да крепко држе суд у рукама.“ Све горње изјаве званично је учинио Криленко:), који се јавља као велика персона у сфери правосуђа, те мислимо да није могуће ићи даље у правцу отвореног цинизма.

Даље, сем чланова Врховног Суда, све се судије зе само на рок од једне године дана и бира их управна власт (Губерниални Извршни Комитети). Чланови Врховног Суда бирају се без рока, али опет од стране управне власти (Президиум Цика). Како први, тако и други могу бити уклоњени у свако време дисциплинском пресудом, при чему чланови дисциплинских колегиума код Врховноги код губерниалних судова такође немају ни сталности, нити некретности (В. зак. о ур. суд. чл. 11, 13, 61, 62, 95, 96, 112). Није судска власт самостална и независна према општој управној власти и у зише других односа Безбројни примери, који се налазе у званичним бољшевичким изворима очигледно сведоче, да се иу току нове ере уплетање административних органа у судску сферу јавља као нешто стално и трајно, чак и ако не говоримо о ГПЈ (Че-ки) и о специалним комисијама. Г П] и сада чувају своје прерогитиве и воде за њих борбу, према којој су судови слаби и безгласни, и специалне комисије по закону 1922 г. имају право без сваког суђења протеривати и смештати у т. зв. концентрационе логоре чланове свих антибољшевичких политичких странака. Сем тога препоруке и писма од угледних комуниста јављају се као једно од најбољих и најчешће употребљених средстава притиска на суд; и имају колосални РлИКаР.

1) В, подр. податке код Н. Томашева, ч, с: Сборник, т. |, стр. 214—227.