Полиција

601 —

У градовима са уређеним сенатом градског капетана, лекаре, бележнике, манипулативно особље поставља доживотно Вел. Жупан, док се градски начелници, сенатори, градски фискали, приседници сироч. стола, поткаџпетани бирају на 6 година, а на предлог кандидацијоног одбора, коме председава поджупан, — градови са уређеним сенатом нису сви једнаки у погледу делокруга и организације, Тако на пр. они градови који су раније имали муниципални карактер разликују се од градова са уређеним сенатом (на пр. Бела Црква) у томе што стоје у погледу руковања са својом имовином под непосредним надзором Мин. Ун. Дела, а не под муниц. одбором и имају бирачко право, као муниц. градови.

Иначе градови са уређеним сенатом разликују се од муниципија још и у томе што су према 44. зак. чл. 1868. г. могли да статутом одреде, који језик да буде службени језик града, док је у муниципијама службени језик мађарски, а само на захтев 1/, скупштинара поред мађарског могли су се записници водити и на другом ком језику. 4

Муниципије саме утврђују свој буџет. а исто тако и своје завршне рачуне одобравају. Све примедбе, које грађани на предлоге буџета и завршних рачуна. док ови стоје у законом року на увиђају, ставе дужни су стални одбори одн. градски сенати да оцене и да их прикажу скупштини, Градске муниципије могу прирез разревавати неограничено, док жупанијске само у закону утврђеном обиму. Да се изгласа жуп. прирез потребно је 2/, присутних заступника да гласа за. Завршне рачуне и прорачуне надпрегледа Мин. Ун. Дела и одобрава. Да би се очувала сауоуправна карактеристика жуп. чино“= вника, привадлежности истих, и ако предвиђене и у држ. буџету, предаване су као субвенција жупанији и исплаћиване су из самоупр. буџета. Давање државне субвенције 1912. г. уведено је и за градове,

После доношења закона о муниципијама, мађарска држ. политика није престала на систематском угњетавању и потискивању самоуправе, која јој је била непријатна због тога што су бојала да у њој не превладају кад тад противдржавне тенденције многобројних народности и бесправних друштвених класа. Већ 1891. г. узакоњен је ХХХИ. 3. члана о подржављивању администрације, али тај је имао само де-