Полиција

=" 040 —

установама усредсреди и утврђивање идентитета сумњивих рукописа, и рукописа чија је аутентичност непозната. То је морало само по себи доћи, јер је било у логици ствари.

Јер, имајући у виду да је рукопис тако рећи отисак човечије личности, и то отисак најсуптилнији, а несумњиво сигурнији од хода, од говора онда се долази до закључка да и утврђивање аутентичности једнога рукописа није ништа друго до утврђивање личнога — персоналнога идентитета. |

Ово је пало на памет прво Алфонсу Бертијону, који је био и први освивач служби за идентификацију. Благодарећи њему, а и сили прилика, графичко вештачење је било бар у извесном смислу и правцу нашло евоје право место.

Данас се отишло још један корак даље. Графичко вештачење није више затворено у лабораторијуму техничке службе. Њега су одатле пренели у своје приватне лабораторије поједини криминални чиновници, који су напустили државну службу. Они су тиме учинили да се правим научним графичким вештачењем може користити свако, коме је оно потребно и свако који тежи сазнању праве материјалне истине у пуном смислу речи. Али о овоме ћемо посебно говорити.

Сада се пак морамо опширније осврнути на Бертијонов рад, јер њему припада стварна заслуга, што је графичка истрага добила одговарајући ранг, што је јасно одређена њена природа, што је правилно оцењена њена важност и што је исту поставио на заиста научну основу како у погледу технике, тако и у погледу правца и метода. А ово последње је и понајважније. |

Бертијон је имао тачну и потпуну концепцију о природи графичког вештачења, Он је доказао, да „код графичких упоређивања владају исти принципи, који изгледа да владају и код утврђивања идентитета“. На основу тога створио је „графичку идентификацију, и њене принципе је изложио у својој монографији, оштампаној у „Кеуџе зејепб Наше“ у свескама од 18. децембра 1897. године и 18, јануара 1898. год. Овим је Бертијон обележио почетак научног графичког вештачења.

Од тога доба Бертијон се посветио графичком вештачењу са скромним циљем, да „успостави ред и да разреши питања и солуције,.“, а насупрот професионалним вештацима античких традиција, који вероваху или још и данас веују да представљају свеколико калиграфско знање.