Полиција

ПА те

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА.

ЗА ОДЛУКЕ СРЕСКЕ СКУПШТИНЕ КОЈЕ СРЕСКИ ПОГЛАВАР ЗАДРЖИ ОД ИЗВРШЕЊА ВАЖИ ПРОПИС ЧЛ. 125. ЗАКОНА О ОБЛАСНОЈ И СРЕСКОЈ САМОУПРАВИ.

(од 21.-Х.-1925 год. Бр. 38988),

Поглавар среза зајечарског решењем од 10. октобра 1925. године Бр. 222!1. позивајући се на чл. 40 закона о уређењу округа и срезова, задржао је од извршења одлуку среске скупштине среза зајечарског од 10. октобра 1925. године Бр. 85. којом је решено, да и грађани вароши Зајечара плаћају срески прирез за 1926. годину.

То је решење спровео у смислу чл. 40. поменутог закона великом жупану тимочке области, који га је сходно чл. 14. у вези чл. 40. истога закона доставио Министарству Унутрашњих Дела на даљи надлежни поступак.

Министар Унутрашњих Дела послао је Државном Савету у смислу чл. 14. закона о уређењу округа и срезова пео предмет на решење, налазећи да је одлука поглавара среза зајечарског на закону основана“. |

Државни Савет је нашао, да се чл. 40, и 14. закона о уређењу округа и срезова (на којима је заснован наведени поступак), није могао применити на задржање одлуке среске скупштине, а то из ових разлога:

Закон о обласној и среској самоуправи ступио је на снагу према прелазном наређењу Бр. 1, пошто је уредба о подели земље на области обнародована заједно са законом о општој управи 28, априла 1922 године у Службеним Новинама Бр. 92.

По томе је за права среског поглавара према среско! скупштини среза зајечарског постао нормативним чл. 125. закона о обласној о среској самоуправи, те се није могло поступити по чл. 40. а доследно ни по чл, 14. закона о уређењу округа и срезова у погледу наведене одлуке среске скупштине среза зајечарског.

Што прописи закона о обласној и среској самоуправи нису у многоме извршени, та није био разлог, да се одрече примена чл. 125. тог закона и у овом случају поступа по чл. 40, вакона о уређењу округа и срезова, који је престао важити

,