Полиција

ја

јавне обзире, а особито да пазе на то, да нове општине буду подобне да извршују своје законите дужности. Српски општински закон пак захтева, да свака општина мора имати најмање 200 пунолетних становника, али допушта и изнимке, Обзиром на овако стање у општинском законодавству интересантан је поглед на опсег општина са статистичког гледишта. По уредовним статистичким исказима из год. 1921. у Босни-Херцеговини и Словенији превлађују малене општине, њима следе по опсегу општина Србија с Црном Гором, Хрватска-Славонија и Војводина, а највеће општине има Далмација (само 88 општина на 620./000 становника). Около три четврти свих становника живе

у Босни-Херцеговини у општинама од - - ·- 200—2000, у Словенији у општинама од - - - - - - 500—5000, у Србији у општинама од - - - - - - - 1000—5000, у Хрватској-Славонији од - - - - - - - 2000—10000, у Војводини у општинама од - - - - - - 2000—20000, у Далмацији у општинама од - - - - - - 5000—50000,

становника.

Опсег општине није непроменљив Може се више мањих општина здружити у једну већу, а већа општина може се разделати у две или више мањих општина или се могу само променити њихове границе. У Хрватској за сваку такву промену сеоских као и градских општина потребан је закључак земаљске или жупанијске скупштине и одобрење владе, или чак изакон. На вољу интересованих општина закон се не обзире. Аналогни прописи вреде у Крањској. А у свим осталим покрајинама ове операције зависне су у првом реду од воље интересованих општина, која је међутим ограничена вишим државним интересима. Одлучујућа општинска воља искључена је према корушком, истарском и угарском општинском закону само онда, ако постојеће општине немају довољних средстава ни снаге за испуњавање својих законских дужности. У таквим случајевима допуштено је присилно сједињење суседних општина у једну. Угарски закон прелвиђа у сличним случајевима и деградацију општине од више општине у нижу. . |

Недовољност или, шта више, недостатак норми у погледу величине општина, особито у погледу броја њиховог