Полиција

= 20) —

ника који сви имају своје организације, Остало је само не празним речима и бескрајним беседама..

И излазити сада пред наше интелектуалце, пред нашу интелигенцију, пред духовног вођу нашег народа с идејоњ о ствврању дечје полиције, изгледа особита смелост, или чак: нанвност, То се питање покретало и до сада. Покретали су га и јачи ауторитети, па је оно утонуло у архиву, и место установе дечје полиције, пробићемо још који зид у хапсанама, и створити још који завод за малолетне осуђенике. Пеа ипак, треба вршити своју дужност: будити људску савест, и позивати на стваралачки рад. А, кад се на једном послу нађу и професор Универзитета, и учитељ, и свештеник, и војник, и радник, и полицајац, и сељак, и трговац онда, заиста, може бити наде, да ће се заједничким напорима створити нешто корисно.

Установу дечје полиције, која за остали свет није новина, треба што пре створити прво у Београду, па би она могла свој делокруг рада проширивати. Једна таква установа, у којој би, као што сам на једном другом месту рекао, радили заједнички и педагог, и правник, и лекар, и социолог, била. би предохрана од многих болести од којих пати наше дру“ штво, и она би знатно умањила кредите на казамате.

Као што једно омање угледно место даје обилан материјал медицинским студијама, тако исто оно даје материјал и за социолошка посматрања и деловања.

Дакле ће се дете сматрати као беда и последња брига: друштва, а злочинац као привилегисана личност коме ћемо дати и стан, и храну, и браниоца, и уређен казамат 2! 1

Докле ће се дете у својим иступима, стављати напоредо с прекаљеним злочинцима, И пролазити, с њима заједно, или поред њих, исту иследно-судску процедуру и судбину 2

Зар неби требало већ једном децу, малолетнике уопште, подвргнути једном другом, кориснијем режиму А тај пак: режим апсолутно је немогућно завести код данашњих наших. полициских власти. Оне за то немају времена, а ин осталих. потребних услова. И сама подела рада у друштву захтева, да се деца изузму из надлежности органа којима је други: задатак, па да се она упућују нарочитој, искључиво за то одређеној установи. Колико би та установа, и с обичним,