Полиција

РК

тако рећи школским и родитељским мерама, скинула срамних жигова с малиша, чија је каткад сва несрећа у томе, што нису имали ни родитељске ни друге пријатељске руке да их тргну с пута којим су пошли!

Па зар је једно дете, које пати код родитеља, упућених на зло или упропашћених алкохолом, које нико нема да отме из домаћег пакла, и да изведе на чистину и на светлост сунца!

А камо брига о организовању спремне, и за то нарочито упућене, добровољне дечје полиције, која би била власна да упућује на ред улицама, и да спрам неуредних предузима прописане мере! Колико би само корисно деловало сазнање да постоји неко који нарочито пази на то! Или се дисциплиновање и солидност сматрају за ситницу која не утиче на цело стање и кретење нашега друштва!...

Затим би дошла брига о стварању дечјих радионица, забавишта, прихватних станица, игралишта, клизалишта, купатила и т. д. да би се васпитавало не само речима, већ и делима, установама, не само поклонима који су пр0лазни и малотрајни, већ стварањем корисних навика које су вечите...

Ето много лепих и корисних послова за једну овакву установу. Која то друга, општинска или државна установа може примити на себе2! А колико би још корисних послова створила оваква једна, специјално дечјој служби намењена установа!... Зашто би сада неке државне установе биле љубоморне на овакву једну нарочиту установуг Или оне немају друга посла на хоће да држе нешто и од ових послова које апсолутно не могу ваљано, готово и никако вршити 2 Или је оскудица у људима, који се могу спремити и за најкомпликованије техничке послове, па би ваљада могли и за овајг Или је страх, да оваква једна установа не буде нов финансиски терет за општину и државу, које би могле на чему другом приштедитир Или је то наш стари нехат, наш стари егоизам, лична или сталешка сујета, друштвена десолидарност и многе друге праисконске одбојне особине, које се појављују како код простих тако и код интелигенције, и не даду им да прегну сложно на послове од којих зависи