Полиција

— 14 —

тизрицању казне биће свакако онај полицајац или судија компетентнији и поузданији, који се — поред чисто правних начела и поред одредаба позитивних закона — буде руководио још и оправданим обзирима, диктованим од стране Судске Медицине. Тако ће н, пр. у Судској Медицини верзиран полицајац или судија много боље знати да оцени, у колико су при покушају или извршењу кривичног дела имали утицаја или удела извесни необични моменти телесног или душевног стања учиниочева, које ваља специјално у рачун узети... Н. пр. младост или бујан темпераменат; површност и неразбор; глад или друга која невоља или нелагода тела; телесно или душевно раздражење; изазивање афекта од стране других; необична душевна депресија или ексцитација — нарочито код жена за време месечног прања („периоде“), трудноће и бабина; психичка неотпорност и лабилност (колебљивост) у реконвалесценцији иза јачег крволиптења, или иза тешке и дуготрајне болести; наследно оптерећење; запуштено васпитање; моћ навика; нагон самоодржања и 1. Д. ти т. Д.

Исто ће тако у Медицини спреман полицајац или судија много правилније проценити и материјалну штету, нанесену кривичним делом, ако се она буде јављала као осетна повреда физиолошких односа у телу или души — дакле кав повреда телесног или душевног здравља са својим последицама. Полицајац или судија без довољне спреме из Судске Медицине могао би — и поред стручног лекарског мишљења — у том правцу лакше погрешити и неосновану пресуду

· донети.

У. Темељно знање из Судске Медицине помаже много полицајцу и правнику судске струке у улози тужиоца — било

ехоћо, било као заступника оптуженог, од стране приватних партаја. Као што знате, у полицијској и судској пракси има много случајева, где баш у чисто медицинским питањима # чињеницама лежи главна доказна снага: где, дакле, судбина целог ислеђења, целе оптужбе зависи од правилног схватања чињеница медицинске природе. Из читавог низа таких случајева да подсетим само на неколико инструктивнијих.